Partnerstvo KHNP-a i Vestinghausa: Južna Koreja cilja američko tržište (i mala lekcija za Srbiju) 

Južnokorejska državna kompanija Korea Hydro & Nuclear Power (KHNP) pregovara sa američkim Vestinghausom (Westinghouse Electric Co.) o osnivanju zajedničke kompanije usmerene na nastup na američkom i globalnom nuklearnom tržištu. Očekuje se da ova inicijativa bude jedna od centralnih tema susreta predsednika Li Džae-mjunga i Donalda Trampa u Vašingtonu

SAD prolaze kroz snažan zaokret u energetskoj politici, podstaknut masivnim rastom potrošnje električne energije u data centrima za veštačku inteligenciju. Prolećnom izvršnom naredbom najavljena je izgradnja 10 velikih reaktora do 2030. godine i četvorostruko povećanje nuklearnih kapaciteta do 2050. Međutim, kako SAD decenijama nisu masovno gradile domaće reaktore, industrija je izgubila operativne i građevinske kapacitete. Sa druge strane, Vestinghaus poseduje ključnu tehnologiju, ali nema kapacitet da samostalno iznese ovako obimnu gradnju, zbog čega je KHNP – sa iskustvom u izgradnji 32 reaktora u Južnoj Koreji i elektrane Baraka u UAE – postao nezamenjiv partner.

Poravnanje koje je otvorilo vrata

Ovom partnerstvu prethodilo je poravnanje dugogodišnjeg spora oko intelektualne svojine u vezi sa češkim projektom Dukovani o kojem je Nuklearna Perspektiva detaljno izveštavala. Prema tom ugovoru, KHNP i njegova matična kompanija KEPCO pristali su da po reaktoru kupuju opremu i usluge od Vestinghausa u vrednosti od oko 650 miliona dolara tokom narednih 50 godina, uz plaćanje licenci od 175 miliona dolara po jedinici.

Tržišna podela rada predviđa da u Evropi vodeću ulogu zadrži Vestinghaus uz podršku južnokorejskih firmi, dok će na Bliskom istoku KHNP izvoziti sopstvene reaktore bez daljih opterećenja oko patenata. Ipak, sporazum je u samom Seulu izazvao oštre političke debate u parlamentu, gde opozicija optužuje vlast za slabljenje „nuklearnog suvereniteta”, dok resorno ministarstvo i KHNP tvrde da je reč o tržišno održivom kompromisu.

Komentar 

Planirani ulazak Južne Koreje na američko tržište ogoljava ključni strukturni problem sa kojim se SAD suočavaju u najavljenoj „nuklearnoj renesansi”: ozbiljan deficit domaće građevinsko-inženjerske operative, koja se da osetiti već decenijama. Ogromna pauza poslednjih skoro pola veka u izgradnji reaktora (za koju mi u Nuklearnoj Perspektivi smatramo da je primarno posledica radikalnih makroekonomskih lomova osamdesetih i promene političko ekonomskog okvira; a ne, kako se najčešće tvrdi, straha javnosti nakon tri nuklearne nesreće (TMI, Černobilj i Fukušima)) i nuklerne infrastrukture uslovili su nešto radikalniji pad broja stručnih i obučenih ljudi – što je u krajnju ruku i uzrokovalo izuzetno spore projekte kao što je Vogl. 

SAD se, dakle, nalazi u žestokoj borbi za stručnošću koja je jedna od retkih stvari koja se ne može jednostavno stvoriti danas za sutra, ma koliko ste moćni i bogati. A tu je i lekcija za zemlje koje se tek priključuju vozu nuklearne industrije – kao što je i Srbija: već je pomalo kasno ako već nismo uspostavili ozbiljan i struktuiran obrazovni sistem koji je sposoban za sopstvenu reprodukciju i usavršavanje. 

A dodajemo i da se ispred Vašingtona sada nalazi i ozbiljna strateška dilema oko načina realizacije ovako ambicioznog plana: 

1. Model otvorenih i raznorodnih partnerstava: opcija u kojoj SAD oslanjaju razvoj na širok spektar inostranih igrača i različitih tehnologija – uključujući južnokorejski KHNP, pa i kanadske kompanije koje nude CANDU tehnologiju. Rizik ovog pristupa leži u fragmentaciji tržišta, složenijem licenciranju i potencijalnom ponavljanju skokovitih troškova.
2. Model visoke standardizacije: strategija koju su uspele da primene Kina, Francuska i upravo Južna Koreja na domaćem terenu – oslanjanje na jedan ili dva standardizovana reaktorska dizajna koji se grade u serijama. Ova strategija se kroz istoriju pokazala kao najpametniji i najefikasniji način za obaranje cene kapitala i skraćivanje vremena izgradnje.

Ukoliko SAD žele brzo da obezbede gigavate stabilne energije za AI sektor, formiranje „Team KORUS” saveza jeste najbrže kratkoročno rešenje. Međutim, dugoročni uspeh američkog nuklearnog programa zavisiće od toga da li će Vašington uspeti da izbegne tehnološku šarenolikost i usmeri se ka strogoj standardizaciji projekata.

Izvor: Chosun Daily 

S.A.