Irska ponovo u centru pažnje: pritisak data centara primorava da se ponovo otvori debata o nuklearnoj energiji

Nagli rast potrošnje električne energije u irskim data centrima podstakao je tamošnju vladu na korak koji je decenijama bio nezamisliv: ponovno pokretanje debate o ukidanju zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, koja je na snazi još od 1999. Godine, nakon što je premijer pre nekoliko meseci pozvao na preispitivanje odluke 

Data centri trenutno troše skoro četvrtinu ukupne električne energije u Irskoj, a procenjuje se da će do 2032. godine njihov udeo porasti na najmanje 30 odsto (uz prognoze pojedinih stručnjaka da bi do 2040. mogli apsorbovati i do 55 odsto mreže). Njihova potrošnja je samo u protekloj godini porasla za 10 odsto, dok je rast kod svih ostalih potrošača iznosio svega 2 odsto.

Promena političkog i javnog narativa

Prvi čovek irske vlade (Taoiseach) Mišel Martin nedavno je na poslovnoj večeri izjavio da je vlast „otvorena za nuklearnu energiju”. Paralelno s tim, poslanik Džejms O’Konor iz vladajuće stranke Fianna Fáil podneo je parlamentu nacrt zakona kojim se predlaže ukidanje veta na nuklearnu tehnologiju.

O’Konor se pri tome pozvao na primer Finske — zemlje slične populacione veličine koja oko 40 odsto struje dobija iz nuklearki, zahvaljujući čemu ima najniže cene električne energije za privredu u EU, dok Irska istovremeno beleži najviše.

Promenu beleži i javno mnjenje: nedavna istraživanja pokazuju da 43 odsto Građana podržava ukidanje zabrane, naspram 28 odsto koji su protiv, što predstavlja drastičan zaokret u odnosu na istorijski snažan antinuklearni pokret u ovoj zemlji.

Mali modularni reaktori kao rešenje

Zagovornici i protivnici uvođenja nuklearne energije u Irskoj iznose oprečne stavove: analitičari i predstavnici industrije ističu da bi mali modularni reaktori (SMR) mogli da se grade direktno uz velike data centre. Prema procenama Irske akademije inženjerskih nauka, flota SMR-ova mogla bi do 2050. godine da pokriva 48 odsto irskih potreba za strujom. 

Sa druge strane, profesori sa Univerzitetskog koledža u Korku upozoravaju da nuklearna energija ne može rešiti energetske izazove Irske u narednih 15 do 20 godina. Kritičari ističu da bi fokusiranje na “teoretske opcije” moglo usporiti neophodna ulaganja u vetroelektrane na moru i infrastrukturu mreže.

Komentar

Dablin se, takoreći, našao u strukturnom procepu: sa jedne strane, povoljan poreski režim privukao je globalne tehnološke gigante (Microsoft, Google, Amazon), dok je sa druge strane elektroenergetska mreža postala preopterećena. 

Ono što je gotovo sigurno je da obnovljivi izvori jednostavno nisu dovoljni za osnovno opterećenje: Irska je udvostručila kapacitete iz vetra u protekloj deceniji, ali povremenost i neupravljivost vetra ne odgovara režimu rada koji zahteva stabilno napajanje bez prekida. U ito vreme zanimljivo je da Irska ne razmatra reaktore velikog kapaciteta Hinkley Point C ili Sizvel C u Britaniji, već male modularne reaktore koji po snazi i modularnosti odgovaraju potrebama pojedinačnih tehnoloških kampusa ili regionalnih čvorišta. Drugim rečima – irska neće investirati u energetska postrojenja koja će snabdevati celokupnu mrežu – već primarno individualne data centre (barem nam tako izgleda iz ovih informacija). Odnosno, pravna infrastruktura će omogućiti nuklearnu energiju za data centre, ali ne i za Irske građane. Čudno, priznajemo, ali ne i previše iznenađujuće. 

Ali kako god bilo, mora se delovati brzo: čak i ako da sutra ukine zakon iz 1999, proces uspostavljanja regulatornog tela, licenciranja i izgradnje prvog SMR-a trajaće najmanje par decenija – što ukazuje da zemlje moraju donositi strateške odluke o nuklearnoj opciji mnogo dosta pre nego što energetska kriza pokuca na vrata.

Izvor: Financial Times

S.A.