Paradoks britanskog nuklearnog programa: struja iz elektrane Sizvel C biće skuplja uprkos nižim troškovima izgradnje
Električna energija iz buduće nuklearne elektrane Sizvel Si (Sizewell C) biće skuplja za krajnje potrošače od energije iz sestrinskog postrojenja Hinkli Point C (Hinkley Point C), iako je sama izgradnja u Safolku jeftinija od one u Somersetu, navodi se u novim detaljima izveštaja Državne revizorske institucije Velike Britanije (NAO) koje prenosi Financial Times. Izveštaj je takođe otkrio da elektrana neće biti potpuno operativna pre 2039. godine, što znatno kasni u odnosu na ranija vladina obećanja o sredini sledeće decenije
Vlada i konzorcijum investitora redovno su isticali da će Sizvel C biti za 22% jeftiniji za izgradnju u odnosu na Hinkli Point Si. Međutim, revizori su otkrili da se to ne mora nužno reflektovati u cene: ukoliko troškovi izgradnje ostanu u okviru prognoziranih 38 do 48 milijardi funti, struja iz Sajzvel Sija koštaće između 131 i 155 funti po megavatčasu (u cenama za 2024. i 2025. godinu). Sa druge strane, fiksna ugovorena cena za struju iz Hinkli Pointa iznosi 129 funti po megavatčasu.
Razlog za ovu razliku leži u raspodeli rizika. Kod projekta Hinkli Point C, cena struje je fiksirana pre nego što je došlo do probijanja budžeta, a sve dodatne troškove morao je da apsorbuje sam izvođač, francuski energetski gigant EDF. Kod SIvvela, s druge strane, potrošači preuzimaju deo tereta kroz model regulisane baze imovine (RAB), a u međuvremenu je došlo i do drastičnog rasta cene zaduživanja i kamatnih stopa na globalnom tržištu.
Pa iako je bazna cena izgradnje projektovana na 38 milijardi funti, investitori i potrošači će deliti vanserijske troškove ako oni pređu 41 milijardu, dok su se privatni akcionari obavezali da ubrizgavaju kapital do maksimalnog praga od 47,7 milijardi funti.
Ukoliko se aktiviraju nepovoljniji scenariji, NAO izveštaj potvrđuje da bi realni ukupni troškovi projekta – kada se uračunaju kamate i isplate akcionarima – mogli da eksplodiraju na iznos između 67 i 83 milijarde funti u realnim vrednostima, odnosno na neverovatnih 78 do 102 milijarde funti u nominalnom iznosu – što su zaista sumanute cifre.
Kako bi ublažila ovaj udar na građane, britanska vlada planira da iskoristi prinose od sopstvenog uloga (koji iznosi 3,8 milijardi funti u kapitalu i 36,6 milijardi funti u dugu), odnosno da ih se vrlo verovatno makar delimično odrekne. Prema novim podacima Ministarstva za energetsku bezbednost, očekuje se da će projekat dodati 4 funte godišnje na račune domaćinstava tokom tekuće i naredne godine, a da će taj namet skočiti na 19 do 21 funtu godišnje tokom prve decenije rada elektrane.
Za nas najvažniju informaciju predstavlja: dikrepanca (mada ni najave sulude cene celog projekta nije za zanemarivanje). Ovog puta diskrepanca između realnih inžinjerskih troškova – koji će zaista vrlo verovatno biti ozbiljni – ali na kraju ipak osetno veće cene električne energije iz Sizvela: činjenica da je projekat tehnološki optimizovan i uspešno replikovan sa Hinkli Pointa – što je donelo uštedu u dizajnu od oko 22% – na kraju se ipak nalazi u nekoj vrsti minusa: cena od 131 do 155 funti po megavatčasu je izuzetno visoka cena za baznu energiju, čak i za standarde Velike Britanije.
Izvor: Financial Times
S.A.