Instalirana reaktorska posuda za Newcleo tehnološki demonstrator

Inovativni evropski program razvoja reaktora četvrte generacije napravio je veliki korak napred: kompanija Newcleo, sa sedištem u Francuskoj, saopštila je da je uspešno instalirana glavna reaktorska posuda za njen nenuklearni tehnološki demonstrator PRECURSOR u Istraživačkom centru ENEA Brasimone blizu Bolonje, u Italiji

Instalacija ove posude predstavlja ključnu prekretnicu u programu istraživanja i razvoja naprednih reaktora hlađenih tečnim olovom (LFR). Kako bi podržala ovaj program, ćerka-firma SRS Servizi di Ricerche e Sviluppo nedavno je završila i instalaciju sistema OTHELLO – test-postrojenja snage 2 megavata za kvalifikaciju komponenti i materijala u tečnom olovu.

PRECURSOR: simulacija reaktora u smanjenom obimu

A sistem PRECURSOR, čiji se završetak planira do kraja 2026. godine, biće bazni nenuklearni test-sistem bazenskog tipa snage 10 megavata. Umesto nuklearnog goriva, sistem će koristiti električne grejače kako bi u smanjenom obimu u potpunosti reprodukovao funkcionalnosti Newcleo demonstracionog reaktora LFR-AS-30.

Glavnu posudu je u Toskani proizvela kompanija Fucina Italia, a projektovali su je inženjeri iz Newcleo i SRS – što su sve firme unutar Newcleo grupacije. Dimenzije ove posude su tek neznatno manje od komercijalne verzije njihovog brzog reaktoraLFR-AS-200, koji će biti snage 200 megavata. Prazna posuda teži nešto više od 20 tona, ali kada se napuni tečnim olovom i unutrašnjim komponentama, njena ukupna masa premašiće 155 tona.

Vertikalna integracija i francuski planovi za 2031. godinu

Iz kompanije ističu da je uspešna instalacija posude praktičan dokaz njihove sposobnosti vertikalne integracije: od inženjeringa i fabrikacije, preko transporta, do finalne montaže unutar grupe.

Paralelno sa ovim projektom u Italiji, Newcleo napreduje sa pripremama za izgradnju svog prvog pravog demonstracionog nuklearnog reaktora LFR-AS-30, električne snage 30 megavata, koji planira da locira u zapadnoj Francuskoj (Indr i Loara). Ovaj prvi reaktor će, pored proizvodnje električne energije, nuditi usluge naprednih istraživanja i proizvodnje deficitarnih medicinskih izotopa. Kompanija trenutno sprovodi administrativne procedure u bliskoj saradnji sa lokalnim vlastima, sa ciljem da reaktor pusti u rad do 2031. godine.

Inače, brzi reaktori hlađeni tečnim olovom ili eutektičkom mešavimom oloba i bizmuta (“Lead-cooled Fast Reactors” – LFR) predstavljaju ozbiljan tehnološki skok jer koriste brze neutrone, što otvara mogućnost sagorevanja istrošenog goriva iz klasičnih lakovodnih reaktora, rešavajući tako problem nuklearnog otpada i dramatično podižući energetsku efikasnost. Ali imaju i druge brojne prednosti: male dimenzije, izuzetnu neutronsku ekonomiju, veliku snagu u odnosu na masu i dimenzije. Stoga se smatraju jednim od najperspektivnijih dizajna za reaktore četvrte generacije i upravo se za ove reaktore smatra da su veoma obećavajući kao reaktori za neku sledeću generaciju – uz, pomenimo samo neke – visokotemperaturne reaktore, gasno hlađene reaktore, reaktore sa superkritičnom vodom, reaktore hlađene natrijomom i one hlađene solima. 

Možda ne treba dodavati, ali svi koji se – makar i kao novinari – bave nukearnom industrijom imaju svoje “omiljene reaktore” a naši su upravo reaktori hlađeni tečnim olovom – pa je strast kada o njima pišemo neizbežna. 

Izvor: World Nuclear News

S.A.