Švajcarska: Izgradnja novog nuklearnog reaktora ekonomski isplativa, uprkos rizicima EPR dizajna
Izgradnja nove nuklearne elektrane u Švajcarskoj bila bi ekonomski opravdana i donela bi značajne ekonomske benefite celom društvu, zaključak je studije koju je istraživački institut BAK Economics sproveo za potrebe švajcarske poslovne federacije Economiesuisse
Studija pod nazivom “Ekonomski uticaj zamene švajcarskih nuklearnih elektrana” dolazi u trenutku kada se Švajcarska suočava sa ozbiljnim dugoročnim energetskim izazovima. Četiri postojeća švajcarska reaktora trenutno obezbeđuju oko 36% ukupne i skoro polovinu zimske električne energije u zemlji. Međutim, njihovo gašenje planirano je sukcesivno od 2030-ih, pri čemu će poslednji reaktor (Leibstadt) prestati sa radom 2044. godine.
Istovremeno, zbog elektrifikacije, potražnja za strujom u Švajcarskoj do 2050. godine porašće za trećinu, što otvara ogroman zimski energetski deficit.
Model: novi EPR reaktor od 1,6 gigavata
Kao bazni scenario, studija analizira izgradnju novog reaktora tipa EPR (“European Pressurized Reactor”, negde i “Evolutionary Power Reactor”) instalirane snage 1,6 gigavata, koji bi bio priključen na mrežu 2050. Godine. Ova bi elektrana proizvodila 12,1 teravatčasova struje godišnje (od čega 6,7 teravatsati tokom kritičnih zimskih meseci), čime bi pokrila oko 15% projektovane zimske potrošnje. Takav novi blok bi drastično smanjio uvoznu zavisnost Švajcarske i stabilizovao sezonske skokove cena električne energije, ali autori studije naglašavaju da su korišćene konzervativne pretpostavke o troškovima, s obzirom na to da prethodni projekti izgradnje EPR reaktora u Evropi (poput onih u Finskoj, Francuskoj i posebno u Velikoj Britaniji) imaju istoriju ogromnih kašnjenja i ozbiljnih probijanja budžeta. Zanimljivo je – studija analizira samo ovaj scenario, sa EPR-om kao reaktorom, ali ne i eventualne alternative – američki Vestinghaus sa svojim AP-1000 ili eventualno KHNP-ov APR-1400.
Ekonomska računica
Kvantitativna analiza pokazuje snažne makroekonomske efekte tokom 60 godina planiranog životnog veka reaktora: tokom same gradnje, čak 51% ukupnih troškova investicije (oko 7,4 milijarde franaka) ostalo bi unutar Švajcarske kroz angažovanje domaće industrije i usluga.A jednom kada proradi, elektrana bi generisala 1,2 milijarde franaka direktne i indirektne dodate vrednosti godišnje, plus dodatnih 240 miliona franaka kroz niže cene struje koje povećavaju konkurentnost švajcarske privrede.
Projekat bi dugoročno podržavao skoro tri hiljede radnih mesta i donosio oko 95 miliona franaka godišnje na ime poreza, pa bi u kanačnici za svaki investirani franak državne subvencije (ukoliko se uvede model državne podrške), švajcarski BDP dobio 1,50 franaka neto uticaja, dok bi se kroz poreze vraćalo 0,15 franaka. Kada se uračunaju klimatski i infrastrukturni benefiti, ukupna ekonomska korist raste na čak 5,20 franaka po svakom uloženom, što je u rangu podrške koja se daje obnovljivim izvorima energije.
Inače, Švajcarska je donela odluku o postepenom napuštanju nuklearne energije nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, što je formalizovano kroz strategiju “Energy Strategy 2050” koja je stupila na snagu 2018. godine. Ta strategija je predviđala oslanjanje na uvoz i fosilna goriva kao prelazno rešenje.
Međutim, energetska realnost je naterala Švajcarce na promenu kursa. U avgustu prošle godine, Savezno veće Švajcarske predstavilo je nacrt zakona kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana.
Problemi
Ipak, put do novih reaktora neće biti lak. Studija Saveznog instituta za tehnologiju u Cirihu (ETH Zurich) i Instituta Paul Scherrer, objavljena krajem juna, zaključuje da izgradnja novih nuklearki u Švajcarskoj trenutno nije konkurentna pod tržišnim uslovima, te da će biti ostvariva jedino uz državne subvencije, aktivno ublažavanje investicionih rizika i značajno smanjenje troškova same izgradnje.
A put neće biti ni lak zbog ozbiljnog protivljenja ekoloških organizacija koje su već najavile inicijativu za raspisivanjem referenduma o ovom pitanju, inicijativu za koju se očekuje bude uspešna te da kasnije u toku ove godine Švajcarci izađu na referendum i odgovore na pitanje da li žele ili ne žele nuklearnu energiju u svom energetskom miksu.
Izvor: World Nuclear News
S.A.