Nakon najava i početka licenciranja: Indijana razmatra megaprojekat sa do osam kanadskih CANDU reaktora snage 6 gigavata
Ono o čemu je Nuklearna perspektiva među prvima izveštavala još prošle godine, postepeno dobija svoje konkretne konture na terenu: kanadska teškovodna tehnologija CANDU pravi ozbiljne korake ka ulasku na energetsko tržište Sjedinjenih Američkih Država
Nakon što smo u avgustu 2025. pisali o inicijalnim razgovorima kompanije AtkinsRéalis sa američkim zvaničnicima, a u junu ove godine zabeležili formalno podnošenje Pisma o namerama Američkoj regulatornoj komisiji za nuklearnu energiju (NRC) i početak procesa licenciranja, stigla je i prva velika vest sa terena. Kanadska inženjerska grupa AtkinsRéalis, elektroenergetska kooperativa Hoosier Energy i savezna država Indijana potpisale su Memorandum o razumevanju kako bi procenile mogućnost izgradnje nuklearnog kompleksa snage do čak 6.000 megavata (MW), koji bi obuhvatao čak do osam CANDU reaktorskih jedinica.
U okviru ove evaluacije razmatra se i model konverzije lokacija nekadašnjih ili uskoro penzionisanih elektrana na fosilna goriva (tzv. gas-to-nuclear ili coal-to-nuclear model), kako bi se iskoristila postojeća prenosna mreža i ubrzalo plasiranje nove bazne energije. Ipak, i pored brojnih obećanja o konverzijama elektrana na fosilna goriva u nuklearne elektrane (u suštini, nakon proizvodnje pare (SSS – Steam Supply System) elektrane na fosilna goriva i nuklearne elektrane su potpuno iste) – mi smo prema ovom veoma skeptični: ogrono je pitanje da li se ekonomski isplati investirati u nove sisteme za dostavljane pare (reaktor) da bi se oni nakačili na relativno stare turbine i generatore. I vrlo verovatno se ne isplati.
A zanimljivo je, dodajmo i to, da ova objava dolazi samo nekoliko dana nakon što su kompanije AEP, Amazon i X-energy najavile projekat od 960 megavata (sa 12 SMR jedinica) na lokaciji bivše termoelektrane na ugalj u okrugu Salivan u istoj ovoj saveznoj državi.
Zašto je CANDU specifičan i šta donosi u SAD?
CANDU (Canada Deuterium Uranium) je specifičan kanadski dizajn reaktora pod pritiskom koji umesto obične lakoj vode koristi tešku vodu kao moderator i rashladno sredstvo. Ova tehnološka karakteristika pruža reaktoru izuzetno povoljnu neutronsku ekonomiju, omogućavajući mu da kao gorivo koristi prirodni (neobogaćeni) uranijum, čime se eliminiše zavisnost od složenih i skupih postrojenja za obogaćivanje uranijuma.
Druga ključna prednost jeste dopuna goriva tokom rada reaktora (online refuelling). Gorivni svežnjevi smešteni su u horizontalnim cevima pod pritiskom unutar kalandrije, pa se zamena goriva obavlja „u hodu“, bez obustave rada elektrane radi punjenja jezgra, što drastično povećava faktor raspoloživosti na mreži.
S druge strane, osnovna specifičnost i izazov ove tehnologije jeste visoka cena same teške vode, kao i činjenica da nakon otprilike tri decenije eksploatacije reaktori moraju proći kroz obimnu kapitalnu revitalizaciju (retubing) – u suštini: zamenu stotina cevi pod pritiskom, što je višegodišnji i skup inženjerski poduhvat. Ipak, sa više od 34 izgrađene jedinice širom sveta (uključujući sve operativne reaktore u Kanadi, ali i postrojenja u Rumuniji, Južnoj Koreji, Kini i Argentini) i blizu 1.000 reaktorsko-godina iskustva, CANDU važi za izuzetno pouzdanu i proverenu tehnologiju. Za američko tržište primarno se nudi dizajn takozvanog Enhanced CANDU 6 klase 700+ megavata.
Borba za potražnju i „praznina“ u američkom lancu snabdevanja
Podsećamo, masovan rast potražnje za strujom pokrenut ekspanzijom data centara, veštačke inteligencije i opštom elektrifikacijom natjerao je američku administraciju da postavi agresivne ciljeve za četvorostruko uvećanje nuklearnih kapaciteta do 2050. godine.
Ipak, višedecenijski zastoj i gubitak industrijskih kapaciteta doveo je SAD u situaciju bez presedana – da na sopstvenom tlu otvara vrata stranim tehnologijama. Pored nedavno objavljenog sporazuma vrednog 120 milijardi dolara sa Južnom Korejom, koji pored šest reaktora AP1000 otvara vrata za izgradnju i dva južnokorejska reaktora APR1400 (što su prvi strani reaktori u SAD), proboj Kanade sa CANDU tehnologijom pokazuje da američko tržište ima nezasite potrebe koje domaća industrija sama ne može brzo da pokrije.
Kako je šef AtkinsRéalis-a Džo Sent-Džulijan ranije isticao, iako Westinghouse i njegov AP1000 imaju prednost domaćeg terena, jednoj kompaniji je izuzetno teško da sama iznese istovremenu gradnju desetak velikih blokova na više lokacija, pa ulazak proverenog kanadskog dizajna u trku pruža američkim elektroenergetskim kompanijama dodatnu opciju za veliku baznu snagu koja ne zavisi od lanaca obogaćivanja uranijuma.
Komentar
Ulazak projekta od 6 gigavata u razmatranje u Indijani izuzetno je važan pokazatelj realnog stanja na terenu: dok je interesovanje tehnoloških giganta u početku bilo usmereno ka malim modularnim reaktorskim konceptima, dramatičan i hitan rast potražnje za strujom vraća u fokus velika, proverena rešenja gigavatne klase. Razmatranje čak osam CANDU jedinica pokazuje da operatori sve manje žele da čekaju „egzotične“ i nedovoljno licencirane SMR tehnologije, već se okreću konceptima koji već imaju decenije dokazanog rada na mreži. Uspeh licenciranja pri NRC-u i potencijalni početak gradnje u Indijani bio bi istorijska prekretnica.
Izvor: World Nuclear News
S.A.