CANDU reaktori u SAD? Možda
Agencija Rojters piše da kompanija AtkinsRéalis vodi razgovorime sa američkim zvaničnicima o eventualnom raspoređivanju CANDU reaktora kako bi se zadovoljila rastuća potražnja za električnom energijom u SAD
Kanadska grupa AtkinsRéalis planira da svoju tehnologiju nuklearnih reaktora pokuša da ponudi SAD kako bi se takmičila sa Vestinghausom i njegovim AP1000 dizajnom, piše Rojters i navodi da sve veći broj stranih kompanija želi da iskoristi strategiju Donalda Trampa o “oslobađanju američke atomske energije”, pa tako tvrdi i da korejski Kepko i italijansko-francuska kompanija za male modularne reaktore Nukleo takođe razmatraju ulazak na američko tržište.
„AtkinsRéalis Nuclear je počeo da istražuje mogućnosti za alternativne tehnologije velikih nuklearnih reaktora, posebno Kandu reaktore, u SAD“, rekao je predsednik AtkinsRéalisa Džo Sent-Džulijan u intervjuu za Rojters.
CANDU reaktori
Inače, CANDU (Canada Deuterium Uranium) reaktori razlikuju se od većine ostalih reaktora koji su u upotrebi. Umesto obične vode, za moderaciju i hlađenje koriste tešku vodu koja ima iste moderatorske karakteristike ali znatno manji apsorbcioni presek, što znači i da CANDU reaktori imaju i znatno bolju neutronsku ekonomiju pa kao gorivo mogu da koriste prirodni (neobogaćeni) uranijum, što proizvodnju čini osetno jeftinom. Druga karakteristika je to da CANDU reaktori ne moraju da se gase prilikom zamene goriva, jer su gorivni svežnjevi smešteni u izolovanim cevima unutar reaktorske posude (kalandrija) što ukupnu proizvodnju još više pojeftinjuje.
Više od 30 CANDU reaktora je raspoređeno u sedam zemalja, Kanadi, Argentini, Kini, Indiji, Pakistanu, Južnoj Koreji ali i kod nas u komšiluku: Rumunija koristi upravo CANDU reaktore.
Inače, AtkinsRealis pokušaj sledi nakon objavljivanja izvršnih naredbi Trampove administracije u maju, kojima su postavljeni ciljevi učetvorostručenja nuklearnih kapaciteta do 2050. Godine i nakon što je najavljen početak radova na 10 velikih reaktora do 2030. godine i ubrzanja regulatornih odobrenja. Stoga se očekuje da će administracija obezbediti ozbiljnu količinu podsticaja, tvrdeći da su nove velike nuklearne elektrane neophodne za obezbeđivanje stabilnog, 24-časovnog snabdevanja električnom energijom, ali i da bi se “pokrenula revolucija veštačke inteligencije.”
Vestinghaus, jedina kompanija sa sedištem u SAD sa odobrenim dizajnom reaktora velikog kapaciteta, najavio je da može da rasporedi 10 svojih reaktora AP1000 dizajna kako bi ispunila ove ciljeve administracije. Međutim, Rojters još tvrdi da rivali kažu da bi rad na 10 velikih elektrana istovremeno bio složen i težak zadatak za jednu jedinu kompaniju, posebno imajući u vidu da se očekuje da će troškovi premašiti 75 milijardi dolara na osnovu vladinih procena, prema podacima investicione banke TD Cowen.
A u gorepomenutom intervjuu je Sent-Džulijan Rojtersu rekao da postoji ogroman potencijal na američkom tržištu, gde Trampova administracija postavlja temelje za veliku izgradnju nuklearnih elektrana kako bi zadovoljila rastuću potražnju za električnom energijom te da Vestinghaus ima „prednost domaćeg terena“, ali bi CANDU kompanije AtkinsRéalis mogao biti jak konkurent. „Tipično, zemlje favorizuju sopstvenu suverenu nuklearnu tehnologiju. Ali nekada su u SAD postojale četiri kompanije za reaktore — Vestinghaus, Dženeral Elektrik, Babkok i Vilkoks i Utiliti Inženjers (a mi podsećamo i na petu: Combustion Engineering. Prim Aut) — a sada postoji samo jedna. Da li bi Vestinghaus mogao da izgradi 10 AP1000 istovremeno? Mislim da ne. Dakle, mislim da postoji šansa za CANDU u SAD.“
Rojters navodi i druge konkurente: GE Vernova, Korejski Kepco, Nukleo – koji je odbio komentarisati ove naode – i druge. Rojters takođe podseća da se EDF sa američkog tržišta povukao pre skoro deset godina a da Rosatom i kineske kompanije pristup američkom tržištu nemaju zbog geopolitičkih rivalstava.
Izvor: Rojters
S.A.