EDF investira 9 milijardi evra za adaptaciju elektrana: francuski nuklearni gigant se sprema za klimatske promene 

Nakon serije toplotnih talasa koji od kraja maja pogađaju Francusku i prinudnog smanjenja snage na pojedinim reaktorima, francuski državni energetski gigant EDF najavio je obiman plan prilagođavanja postrojenja klimatskim promenama, izveštava Le Mond. Sa 9 milijardi evra planiranih investicija u narednih 15 godina (oko 600 miliona evra godišnje, što je četvorostruko više u odnosu na dosadašnja ulaganja), EDF nastoji da osigura stabilnost nuklearnog i hidro-sektora u uslovima rastućih temperatura i sve izraženijih rečnih suša 

Projekcije ukazuju na to da bi do 2050. godine minimalni protok reke Garone mogao opasti za 30% do 50%, dok se za Ronu predviđa pad od oko 20% do 2055. godine. Pored dugotrajnih suša, EDF svoje kalkulacije prilagođava prognoziranom rastu temperature vazduha od 2,7°C do 2050. godine, odnosno do 4°C do kraja veka (što – primećujemo – znači da oni koji moraju da se unapred prilagode predviđaju da globalna zajednica ni izdaleka neće postići svoj cilj).

Ekonomska dimenzija i zakonska ograničenja: ekologija ispred bezbednosti

U javnosti se često pogrešno pretpostavlja da su obustave rada nuklearnih elektrana tokom leta uzrokovane bezbednosnim rizikom samih reaktora (kao što se i poslednjih dana u jurenju za klikovima spekulisalo oko nuklearki na Dunavu). Međutim, EDF-ova smanjenja snage u najvećoj meri su uslovljena ekološkim regulativama i zaštitom rečnog ekosistema: reaktor Golfech 2 na jugu zemlje bio je izvan mreže 17 dana u julu jer je temperatura Garone prešla propisani prag od 28°C. Isključivanje je izvedeno kako topla voda iz elektrane ne bi dodatno ugrozila biljni i životinjski svet. Takođe, dva reaktora u elektrani Chooz na severu privremeno su obustavila rad radi poštovanja francusko-belgijskog sporazuma iz 1998. o upravljanju vodama i obezbeđivanju dovoljnog protoka za sve korisnike nizvodno.

Iako su vremenske nepogode od 2000. godine do danas uzrokovale prosečan gubitak od svega 0,3% godišnje nuklearne proizvodnje (odnosno do 1,5% ili oko 5 teravatčasova do 2050. ako ne bude adaptacije), finansijski i mrežni uticaj nije zanemarljiv. Francuski Revizorski sud procenio je da su ovi prekidi od 2000. do 2022. godine koštali EDF oko 889 miliona evra izgubljenih prihoda, pri čemu je operator prenosnog sistema RTE upozorio da kratkoročni padovi snage tokom letnjih pikova mogu stvoriti ozbiljan pritisak na mrežu.

Ranjivost je prvenstveno koncentrisana na 18 rečnih elektrana (posebno duž Rone, Garone i Meze), dok su priobalne elektrane na Atlantiku i Lamanšu imunije na hidrološke uslove.

Inženjerska rešenja: rashladni tornjevi, izgradnja na moru i otpornost na ekstreme

Plan od 9 milijardi evra obuhvata tehničke modifikacije i modernizaciju rečnih i hidro-postrojenja, kao i zaštitu od poplava, oluja i šumskih požara:

1. Repliciranje sistema mini-rashladnih tornjeva: U elektrani Civaux na reci Vjen uspešno funkcionišu četiri mini-tornja visine 14 metara, koji dodatno hlade otpadnu vodu iz velikih rashladnih tornjeva (178 m) pre nego što se ona vrati u rečni tok. EDF je potvrdio da će ovaj sistem primarno replicirati na elektrani Golfech.
2. Efikasnije turbine u hidro-sektoru: instalacija modernih turbina koje mogu raditi pri znatno manjim protocima reka (npr. nova turbina u elektrani Lacourt zahteva protok od samo 3,5 kubnih metra u sekundi u odnosu na starije modele kojima je bilo potrebno 6,5 kubnih metara u sekundi).
3. Podizanje nasipa: pored suša, investicije pokrivaju i rizik od poplava i ekstremnih talasa. U elektrani Gravelines na severu zemlje zaštitni nasip je već podignut na 7,48 metara visine.

Komentar: lekcije za novogradnju i lekcija za Balkan

Vest koja nas je najviše potresla je svakako ona koja ukazuje da oni koji moraju da se pripreme – pripremaju se za povećanje temperature od čak 4 stepena celzijusa do kraja veka – što znači da kao globalna zajednica ni izdaleka nećemo uspeti da dostignemo takozvane klimatske ciljeve. 

A što se tiče nuklearnog inžinjeringa – strategija francuskog operatora pruža dragocene uvid za globalnu nuklearnu industriju, ali i za planiranje energetskih projekata na Balkanu:

1. Adaptacija postojeće flote je ekonomski isplativa: gubitak od 1,5% proizvodnje do 2050. godine pokazuje da nuklearna energija ostaje izuzetno otporna u poređenju sa drugim izvorima. Ulaganje od 600 miliona evra godišnje jeste značajno, ali u potpunosti štiti osnovni bazni kapacitet države.
2. Klimatski uslovi određuju lokacije za EPR2: odluka EDF-a da od šest planiranih novih reaktora tipa EPR2 čak četiri gradi na morskoj obali (Gravelines i Penly), a samo dva na reci Roni (Bugey), jasna je potvrda da će morska rashladna voda imati primat u novoj fazi evropske nuklearne renesanse.
3. Poruka za regionalne projekte na Dunavu: lekcije iz Francuske, kao i nedavni izazovi na dunavskim nuklearkama, jasno ukazuju da novi nuklearni i termokapaciteti u Jugoistočnoj Evropi moraju od samog starta projektovanja računati na drastične varijacije rečnih vodostaja i viša projektovana rečna termalna opterećenja.

Izvor: Le Monde 

S.A.