NEDELJNI PREGLED: kako je nezapamćena suša na Dunavu i Savi testirala energetski sistem regiona

Kraj jula i početak avgusta 2026. godine doneli su najteži hidrološki test za elektroenergetski sistem Jugoistočne i Centralne Evrope u poslednjih – pa baš dosta vremena. Kombinacija višenedeljnih tropskih temperatura i rekordno niskog vodostaja reka u slivu Dunava dovela je do vanrednih prilagođavanja u radu gotovo celokupne regionalne nuklearne flote sa otvorenim protočnim hlađenjem 

Dok su mediji i u regionu i globalno senzacionalistički izveštavali o „kolapsima“ i „opasnostima po nuklearke“, operativna realnost na terenu pokazala je, izgleda, nešto drugo: strogo poštovanje bezbednosnih protokola, plansko upravljanje rizikom te da bezbednost ni u jednom trenutku nije bila ugrožena.

Mi smo napravili mali hronološki pregled kako se kriza razvijala, stabilizovala i koje je ključne lekcije ostavila za budućnost.

1. Prvi udar suše: Černavoda i Pakš obaraju snagu (30. jul)

Kriza je započela krajem jula kada je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na svega 1.500 kubnih metara u sekundi – što je jedva trećina višegodišnjego proseka.

Rumunski operator Nuclearelectrica doneo je odluku o kontrolisanom zaustavljanju Bloka 1, a ubrzo potom i Bloka 2 u NE Černavoda, kako bi se zaštitila pouzdanost postrojenja. Istovremeno, mađarska elektrana Pakš bila je primorana da ugasi jedan reaktor i spusti snagu na oko 60 odsto kapaciteta, uz aktiviranje dodatnih crpnih pontona i plutajućih dizalica.

Sa mreže je u tom trenutku uklonjeno oko 2.500 megavata bazne snage, u jeku letnjeg pika potrošnje.

2. Kozloduj kao stabilna tačka i koordinacija sa Srbijom (31. jul)

Dok su Rumunija i Mađarska redukovale proizvodnju, bugarska NE Kozloduj pokazala je veću otpornost. Zahvaljujući tome što je obalna crpna stanica izgrađena u dubokom zalivu i projektovana na osnovu stogodišnjih hidroloških parametara, oba bloka VVER-1000 ostala su na mreži.

Aktivirana je bliska koordinacija sa nadležnim institucijama u Srbiji i Rumuniji, gde se razmatrala asistencija hidrosistema Đerdap radi održavanja vodostaja uzvodno od Kozloduja (hidroelektrana Đerdap može da varira i utiče na hidrološku sliku i situaciju nizvodno), dok je nizak vodostaj stvara dodatne pritiske na hidroelektrane i termoelektrane u regionu.

3. Vrhunac pritiska u Mađarskoj (2–4. avgust)

Početkom avgusta vodostaj Dunava u Budimpešti pao je na istorijski minimum i prvobitne najave o potpunom gašenju elektrane Pakš izazvale su pravu medijsku buru. Snaga elektrane je spuštena na minimum od oko 10 odsto (oko 240 megavata), a Rumunija je proglasila stanje pripravnosti i aktivirala uvoz struje iz Ukrajine.

Ali nasuprot najavama napisima, elektrana Pakš nikada nije u potpunosti obustavila rad – najmanje jedan turbinski generator ostao je neprekidno na mreži tokom najkritičnijeg perioda, održavajući stabilnost sistema.

4. Vrućinski talas zahvata i Savu: NE Krško na 80 odsto (6. avgust)

Hidrološki pritisak prelio se sa Dunava na reku Savu. Uprava NE Krško donela je odluku da postupno smanji snagu reaktora na 80 procenata.

Važno je napomenuti da je ova redukcija napravljena striktno radi poštovanja ekoloških dozvola – kako svakodnevno zagrevanje Save ne bi prešlo propisanu granicu od 28 °C i time ugrozilo rečni ekosistem. Krško je pokazalo značajnu fleksibilnost zahvaljujući aktivnim rashladnim uređajima (pomoćnim rashladnim sistemima) koji su nedeljama odlagali potrebu za obaranjem snage.

5. Stabilizacija (6. avgust)

Sa blagim padom temperatura u gornjem slivu i rastom nivoa Dunava za oko 9 centimetara iznad kritičnog minimuma, uslovi u NE Pakš su se stabilizovali. Otklonjena je opasnost od daljeg gašenja, a uprava elektrane započela je pripreme za sukcesivno vraćanje isključenih blokova na mrežu čim to hidrološki uslovi u kontinuitetu dozvole.

Zaključak: medijske zablude

Kada se podvuče crta pod hidrološku dramu sa početka avgusta, kristališu se dva ključna zaključka:

1. Nuklearna bezbednost je položila ispit: tokom čitave krize, reaktori u Černavodi, Pakšu, Kozloduju i Krškom radili su ili su zaustavljeni tačno onako kako nalažu najstroži inženjerski i ekološki protokoli. 
2. Razobličavanje “klikbejt” panike: ipak, pojedini opšti mediji ponovo su iskoristili ovo za stvaranje nekakve veštačke panike, jurijući posete i klikove te je nerazumevanje razlike između bezbednosti samog reaktora i mrežnog izuzimanja zbog hidrologije stvorilo pogrešnu sliku u javnosti. Problem nije bio u nuklearnoj tehnologiji kao takvoj, već u pritisku na elektroenergetsku mrežu koja je ostala bez dela bazne energije i nepredvidivosti hidrološke situacije. 

Lekcija za budućnost: tako da bismo rekli da ekstreme klimatske okolnosti nisu dokaz protiv nuklearne energije, već jasna smernica za njeno planiranje. Budući projekti u regionu — bilo da je reč o SMR tehnologijama, novim blokovima u Krškom, Kozloduju ili potencijalnim postrojenjima u Srbiji — moraju primenjivati robusnije sisteme hlađenja (poput rashladnih tornjeva ili zatvorenih prstenova) kako bi osigurali potpunu otpornost na klimatske ekstreme i sačuvali stabilnost regionalne mreže.

S.A.