Nuklearna geopolitika: garancija Velike Britanije za snabdevanje Ukrajine obogaćenim uranijumom
Velika Britanija je zvanično odobrila finansijske garancije za kredit od 210 miliona funti (oko 282 miliona dolara) namenjen obezbeđivanju stabilnog snabdevanja obogaćenim uranijumom za ukrajinskog nuklearnog operatera Energoatom tokom naredne dve godine
Aranžman su prošle nedelje u Londonu ugovorili britanski premijer Kir Starmer i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a finansiranje je podržano preko državne agencije UK Export Finance. Ovaj dogovor predstavlja nastavak prethodnog dvogodišnjeg sporazuma i ključni je korak u potpunom odvajanju ukrajinskog nuklearnog sektora od ruske tehnološke zavisnosti.
Pored geopolitičke podrške Kijevu, ugovor direktno podstiče britansku ekonomiju i izvoz. Više od trećine isporučenog uranijuma poticaće iz pogona kompanije Urenco na severozapadu Engleske (lokacija Čester), koja zapošljava preko 650 ljudi i kroz svoj lanac snabdevanja podržava više od 4.500 radnih mesta širom Velike Britanije.
Inače, Energoatom već godinama restrukturira svoj lanac snabdevanja kako bi u potpunosti zamenio rusko gorivo i bilo koji drugi oblik zavisnosti od Rusije zapadnim alternativama. Kijev je, tako, bio prvi koji je još pre više od decenije gorivo proizvedeno u Rusiji za svoje VVER reaktore zamenio onim koje je proizvedeno na zapadu, gorivo koje je razvio Vestinghaus. Najvidljivija razlika: geometrija – gorivo za ruske VVER reaktore je šestougaono dok je ono u Vestinghausovim (i EDF-ovim) reaktorima kvadratnog oblika.
Taj proces, usput, i nije išao toliko glatko jer su se na početku gorivni elementi testirani u Južnoukrajinskoj nuklearnoj elektrani deformisali, ali su problemi na kraju rešeni nakon razvoja robusnijih gorivnih elemenata, te se sada veći deo Istočne europe koji je nasledio VVER reaktore (Finska, Slovačka, Čečka, Bugarska) sada za snabdevanje oslanjaju na Vestinghausovo gorivo. Pa je čak i Mađarska, koja se najduže odupirala kupovini goriva od Vestinghausa, prošle godine potpisala ugovor za snabdevanje nuklearne elektrane Pakš.
Što se tiče same Ukrajine, trenutna arhitektura snabdevanja njenih nuklearki izgleda ovako: kanadska kompanija Cameco obezbeđuje prirodni uranijum do 2035. gne, dok je britansko-holandsko-nemački konzorcijum Urenco zadužen za njegovo obogaćivanje. Prethodni ugovori sa kompanijom Urenco istekli su 2025. godine, a novi okvir predviđa saradnju do 2035, uz opciju produženja do 2043. godine. Jedini snabdevač gotovim gorivnim kasetama (gorivnim sklopovima) za ukrajinske nuklearke je Westinghouse Electric Sweden koji koristi upravo Urenco obogaćeni uranijum za fabrikovanje goriva koje ide u ukrajinske reaktore sovjetskog dizajna (VVER).
Inače, Ukrajina poseduje 15 nuklearnih reaktora (uključujući šest u nuklearki Zaporožje koja se nalazi pod ruskom kontrolom), koji u normalnim okolnostima proizvode oko polovine električne energije u zemlji, po čemu je u samom vrhu u svetu, neposredno nakon Francuske. Pored održavanja postojeće flote, Kijev se dugoročno okrenuo Zapadu i za nove kapacitete, što potvrđuje i raniji ugovor sa kompanijom Westinghouse o izgradnji devet reaktora velikog kapaciteta tipa AP1000.
Izvor: World Nuclear News
S.A.