Završeno prvo punjenje gorivom u San’ao – i reč dve o privatnim investicijama u nuklearne projekte
Smeštanje gorivnih sklopova u jezgro reaktora San’ao 2 uspesno je završeno uoči njegovog pokretanja. Reaktor je drugi od ukupno šest planiranih reaktora domaće kineske tehnologije Hualong One (HPR1000) na ovoj lokaciji
Prema saopštenju kompanije China General Nuclear (CGN), punjenje je završeno 2. novembra uz korišćenje poluautomatske opreme, pri čemu je 177 gorivnih sklopova preneto iz bazena za istrošeno gorivo u jezgro reaktora. Tokom operacije primenjen je i inovativni sistem podvodnog osvetljenja koji je samostalno razvio CGN.
Što se tiče same dinamike izgradnje i razvoja ove fabrike, podsećamo da je izgradnja prve faze elektrane (jedinice 1 i 2) odobrena 2020. godine; reaktor San’ao 1 je ušao u komercijalni rad u aprilu ove godine, dok se za San’ao 2 očekuje da počne sa isporukom električne energije na mrežu tokom 2027. godine.
Nakon kompletiranja svih šest jedinica, projekat će godisnje isporučivati više od 54 teravatsati električne energije provinciji Džeđang u delti reke Jangce. Posebnost projekta San’ao leži i u tome što je ovo prvi nuklearni projekat u Kini sa učešćem privatnog kapitala – kompanija Geely Technology Group vlasnik je 2% učešća, dok CGN drži 46% (mada CGN nije privatna kompanija), a ostatak ostale državne kompanije.
Komentar – o uplivima privatnog kapitala u nuklearne projekte
Iako se učešće kompanije Geely od 2% u projektu San’ao često ističe kao prekretnica i dokaz otvaranja kineskog nuklearnog sektora prema privatnom kapitalu, reč je pre svega o simboličnom potezu nego o početku šireg trenda. Rekli bismo da je privatni kapital uskočio u ovu investiciju isključivo zato što država snosi gotovo kompletan finansijski, regulatorni i tehnički rizik – kroz državne gigante poput CGN-a i čvrste sistemske garancije prinosa. Smatrati ovo najavom masovnijeg ulaska privatnih investitora u nuklearni sektor bilo bi pogrešno; privatni kapital po pravilu beži od dugih ciklusa gradnje, rizika od prekoračenja troškova i visoke kapitalne intenzivnosti ako iza toga ne stoji apsolutna garancija države.
U redakciji Nuklearne Perspektive ostajemo izrazito rezervisani prema modelu privatnih investicija u nuklearnu energiju. Strateška infrastruktura ove vrste morala bi ostati pod primarnom kontrolom i u vlasništvu javnog sektora, jer tržišni pritisci za kratkoročnim profitom ne smeju ugroziti dugoročnu bezbednost, javni interes i transparentnost.
Izvor: World Nuclear News
S.A.