Kupljeno dodatno vreme za sudbinu belgijskih nuklearki: pregovori produženi do decembra
Belgijska savezna vlada, energetski gigant Engie i njegova podružnica Electrabel postigli su dogovor o pomeranju krajnjeg roka za zaključivanje okvirnog sporazuma o potencijalnom državnom preuzimanju svih sedam nuklearnih reaktora u zemlji. Novi ciljani datum je 12. decembar 2026. godine do kojeg bi se trebalo naći rešenje
Ovo je drugo po redu odlaganje roka koji je prvobitno bio postavljen za 1. oktobar, a potom pomeren na 4. novembar. A pregovori, započeti još krajem aprila 2026. godine, obuhvataju kompletne nuklearne aktivnosti grupe Engie u Belgiji – svih sedam reaktora, zaposlene, ćerke firme, imovinu, ali i višemilijarderske obaveze za dekomisioniranje i odlaganje otpada.
Podsećamo, pre samo nekoliko dana objavili smo i da je vlada premijera Barta De Vevera, suočena sa ćorsokakom u pregovorima, pripremila rezervni nacrt zakona o prinudnoj eksproprijaciji (nacionalizaciji) kako bi obezbedila polugu uticaja i nastavila realizaciju svojih ciljeva: produžetak rada preostalih reaktora (Doel 4 i Tihange 3 koji su već prošli detaljne remonte), razmatranje ponovnog pokretanja ugasenih jedinica i izgradnju novih kapaciteta nakon što je u maju 2025. u parlamentu zvanično ukinut zakon o zabrani nuklearne energije iz 2003. godine.
U zajedničkom saopštenju pregovarača navodi se da su dosadašnji razgovori produbili međusobno razumevanje, ali da i dalje postoje „značajne razlike, posebno u pogledu procene vrednosti transakcije“. Produženje od maksimalno mesec dana daje obe strane još jednu priliku da ugovore dobrovoljni prenos imovine pre nego što Brisel eventualno posegne za radikalnijim zakonskim merama.
Ova se vest, dodajemo, može čitati iz nekoliko različitih rakursa: kupovina ovih dodatnih mesec dana pregovora na prvi pogled izgleda kao jasna indikacija da niti država želi ulaziti u višegodišnje i pravno rizične sudske sporove koje bi doneo pripremljeni zakon o prinudnoj nacionalizaciji, niti Engie želi da napusti pregovarački sto bez maksimalne valorizacije svoje imovine i prebacivanja ogromnih finansijskih tereta dekomisioniranja na leđa poreskih obveznika. Pitanje procene vrednosti transakcije suštinsko je mesto sukoba: dok privatni kapital nastoji da izvuče što veću cenu u trenutku kada se nuklearna energija ponovo prepoznaje kao ključna za stabilnost mreže, država sa druge strane nastoji da izbegne da privatnim kompanijama plaća i premije za imovinu čiju je dugoročnu održivost godinama sama garantovala i subvencionisala.
Ipak, dodali bismo i da je u pitanju i posledica specifične situacije u kojoj se nalazi vlada sa njenim premijerom: ozbiljna kriza vlade uzrokovana različitim viđenjima rešenja fiskalne krize unutar veoma kompleksne koalicione vlade je, naime, uzrokovala i dugotrajnu političku krizu te na kraju i podnošenje ostavke belgijskog premijera pre samo nekoliko dana. Ostavku, doduše, treba i potvrditi, ali mi dodajemo da, eto, nismo baš sigurni ko će ove pregovore na kraju i završiti.
Ali, kao što smo ranije rekli: u centru natezanja je cena, i verujemo da će se rešenje naći, da će biti “negde između” te da do radikalnijih poteza neće dolaziti.
Izvor: World Nuclear News
S.A.