Britanija: kraj birokratskih barijera
Tri meseca nakon objavljivanja izveštaja posebne radne grupe za nuklearnu regulativu (Nuclear Regulatory Taskforce), vlada Kira Starmera krenula je u sveobuhvatnu implementaciju reformi koje bi mogle da promene pravila igre u svetskoj atomskoj industriji. Cilj je jasan: ubrzanje izgradnje nuklearnih kapaciteta uz drastično smanjenje troškova, ali bez kompromisa po pitanju bezbednosti
Radna grupa, na čijem je čelu bio Džon Finglton, zaključila je da je britanskom sistemu potreban „radikalni reset“. Vlada je prihvatila svih 47 preporuka i planira da završi većinu reformi do kraja sledeće godine. Ključna promena je napuštanje kulture koja se „opire novim tehnologijama“ u korist sistema koji “aktivno omogućava njihovu primenu”.
Kancelarka Rišel Rivs uputila je otvoreno pismo liderima industrije i regulatorima, tražeći od njih da preispitaju svoj pristup upravljanju rizikom. Ona je kritikovala tzv. „pozlaćene“ procese (gold-plated processes) – termin koji se koristi za preterano komplikovanje pravila koja prevazilaze realne potrebe bezbednosti, čime se projekti čine nepodnošljivo skupim.
Vlada uvodi model „jednog vodećeg regulatora“ kako bi se izbeglo dupliranje posla i konfuzija među developerima. Ovo je prelazni korak ka formiranju nove Komisije za nuklearnu regulativu, koja će objediniti nadzor nad civilnim i odbrambenim nuklearnim sektorom. Sistem će biti zasnovan na dokazima i fokusiran na stvarne rizike a najavljena je i reforma sudskih revizija kako bi se sprečilo da veliki infrastrukturni projekti godinama tavori u pravnim procedurama.
U isto vreme, shvatajući da tehnologija bez ljudi ne znači baš puno – britanska vlada je najavila finansiranje za više od 500 novih doktoranada u nuklearnim naukama. Ovo je četvorostruko povećanje trenutnog unosa i direktna investicija od 65,6 miliona funti (oko 87 miliona dolara) u sledeću generaciju inženjera i naučnika. Sredstva će biti usmerena na istraživanja naprednih komponenti reaktora, odlaganje otpada i inovativna goriva.
Sekretar za energetiku Ed Miliband bio je decidan: „Kao što pokazuje trenutni konflikt na Bliskom istoku, moramo ići brže i dalje da bismo izgradili čistu energiju koja nam je potrebna da se sklonimo sa nestabilnih tržišta fosilnih goriva.“
Reforme su naišle na podršku sektora. Tom Grejtreks, šef Udruženja nuklearne industrije (NIA), izjavio je da je ovo najvažnija stvar koju država može da uradi da bi smanjila troškove i obnovila energetsku bezbednost. Čak i Kancelarija za nuklearnu regulativu (ONR) prihvata ulogu „regulatora-omogućivača“ (enabling regulator), što je značajan kulturološki zaokret u instituciji koja je tradicionalno poznata po strogom konzervativizmu.
Srbija bi trebalo pažljivo da prati rad ove nove britanske Komisije za nuklearnu regulativu, jer bi to mogao biti model za naše buduće regulatorno telo koje tek treba da se formira.
Izvor: World Nuclear News
S.A.