Revizija predviđanja o budućnosti rasta nuklearne energije
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je revidirala naviše svoju prognozu rasta novih nuklearnih kapaciteta: scenario optimističkijeg rasta sugeriše povećanje kapaciteta od 2,6 puta – sa 377 gigavata u 2024. na 992 gigavata do 2050. godine
Pored optimističnog scenarija, IAEA je takođe povećala svoju projekciju niskog scenarija sa povećanjem kapaciteta od 50% na 561 gigavata do 2050. godine. Jedna velika razlika između optimističnog i niskog scenarija je uloga koju igraju mali modularni reaktori (SMR) – u optimističnom scenariju se predviđa da će SMR obezbediti 24% novih kapaciteta u 2050. godini, dok se u optimističnom scenariju predviđa da će SMR obezbediti samo 5% dodatog kapaciteta.
Inače, kako primećuje Aleks Hant, ovo je čak peta godina zaredom u kojoj dolazi do revizije projekcija koja ide “naviše.” Prva takva revizija navišenakon nesreće u Fukušimi Daiči 2011. godine dogodila se, beleži Hant, tek 2021. godine i od tada je projekcija visokog scenarija za 2050. godinu porasla za čak 25% – na 792 gigavata.
Publikacija koju je sastavila međunarodna grupa stručnjaka razvija svoje procene uzimajući u obzir sve operativne reaktore, moguća obnavljanja licenci, planirana zatvaranja i verovatne i planirane građevinske projekte predviđene za narednih nekoliko decenija. Pretpostavke niskog scenarija su da se trenutni trendovi nastavljaju i da postoji malo promena u zakonima, politikama i propisima. Pretpostavke visokog scenarija uključuju, pak, navedene namere nacionalnih država za proširenje upotrebe nuklearne energije, a projekcija visokog scenarija ostaje i verovatna i tehnički izvodljiva i napominje mogućnost da kapacitet premaši ovu procenu.
Ali da bi se omogućilo dostizanje ovog optimističkog scenarija bilo bi potrebno da se ostvare i takozvani “omogućavajući faktori”, kao što su nacionalne politike, podrška investicijama i razvoju radne snage – a tome valja dodati i regulatornu saradnju i globalnu harmonizaciju.
U izveštaju se naglašava važnost produženja životnog veka postojećih postrojenja: „Trenutno, oko dve trećine nuklearnih kapaciteta je u radu više od 30 godina, a oko 40% više od 40 godina, što ističe potrebu za značajnim novim nuklearnim kapacitetima kako bi se nadoknadilo penzionisanje nuklearnih elektrana. Produženje životnog veka postojećih reaktora je najisplativiji način za proizvodnju električne energije sa niskim emisijama i posebno je važno za regione sa starijim nuklearnim flotama.“
U optimističnom slučaju, pretpostavlja se da će se radni vek većine nuklearnih reaktora produžiti tako da će se do 2050. godine samo oko 81 gigavat kapaciteta za proizvodnju električne energije iz nuklearnih elektrana iz 2024. godine morati biti povučen iz upotrebe dok pesimistični slučaj pretpostavlja se da će se do 2050. godine iz upotrebe povući još 156 gigavata kapaciteta. Projektovano je da će ovo rezultirati neto dodatkom kapaciteta (novoinstalirani umanjeni za povući iz upotrebe) od 184 gigavata do 2050. godine.
Najveće povećanje kapaciteta, prema projekcijama IAEA, dogodiće se u regionu Centralne i Istočne Azije, gde se predviđa da će se ukupni kapacitet za proizvodnju električne energije povećati za 15% do 2030. godine i za 45% do 2050. godine. U optimističnom scenariju, predviđa se da će se kapacitet za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama povećati na 3,5 puta više od kapaciteta iz 2024. godine do 2050. godine. U pesimističkom scenariju, predviđa se da će se kapacitet za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama povećati na 2,6 puta više od kapaciteta iz 2024. godine do 2050. godine.
S.A.