Niz sporazuma SAD – Velika Britanija u oblasti nuklearne industrije
Veliki broj sporazuma koji se tiču saradnje u oblasti nuklearne industrije potpisan između velike britanije i SAD uoči posete Predsednika Trampa Velikoj Britaniji
Neposredno pre posete predsednika SAD Donalda Trampa, između Velike Britanije i SAD te britanskih i američkih kompanija potpisan je čitav niz sporazuma koji najavljuju daleko tešnju saradnju Velike britanije i SAD u oblasti nuklearne industrije, a detaljniju listu sporazuma prenosi WNN
Prema glavnom sporazumu koji je potpisan – koji je kolokvijalno nazvan Atlantsko partnerstvo za naprednu nuklearnu energiju – obe zemlje će ubrzati preglede dizajna reaktora, što znači da ako je reaktor već prošao rigorozne bezbednosne provere u jednoj zemlji, ovaj rad može koristiti druga zemlja kao podršku svojoj proceni, izbegavajući dupliranje procedura. Očekuje se da će ovo ubrzati vreme potrebno da nuklearni projekat dobije licencu sa oko tri ili četiri godine na oko dve godine.
U skladu sa odredbama, Velika Britanija i SAD će takođe zajedno raditi na podeli posla oko novih projekata koji ulaze u postupke licenciranja lokacija, ubrzavajući isporuku i brže dobijajući odobrenje za lokacije nuklearnih projekata u Velikoj Britaniji.
Partnerstvo između Velike Britanije i SAD, tvrdi WNN, proteže se i na energiju fuzije, kroz koordinisane eksperimentalne programe gde će se britanska i američka ekspertiza kombinovati sa tehnologijom veštačke inteligencije kako bi se razvili napredni alati za simulaciju, dok će testni objekti ubrzati napredak ka komercijalnoj energiji fuzije.
A Kancelarija za nuklearnu regulativu Velike Britanije (Office for Nuclear Regulation – ONR) i Komisija za nuklearnu regulativu SAD (NRC) potpisale su osveženi memorandum o razumevanju.
Pored ovih međudržavnih i međuagencijskih sporazuma, potpisan je i veliki broj pratećih komercijalnih: britanska multinacionalna kompanija za energiju i usluge Centrika (Centrica) i X-energy Reactor iz SAD objavili su potpisivanje Sporazuma o zajedničkom razvoju za raspoređivanje naprednih modularnih reaktora Xe-100 kompanije X-energy u Velikoj Britaniji. Kompanije su identifikovale lokaciju u Hartlipulu kao preferiranu prvu lokaciju za planiranu flotu u Velikoj Britaniji do 6 gigavata. Prema njihovom planu, postrojenje koje bi obuhvatalo do 12 Xe-100 jedinica, proizvodeći do 960 megavata, bilo bi izgrađeno na lokaciji pored postojeće nuklearne elektrane u Hartlipulu, koja bi trebalo da prestane sa proizvodnjom električne energije 2028. godine. Pored proizvodnje električne energije, novo postrojenje bi takođe snabdevalo toplotom visokih temperatura za podršku kompleksu teške industrije u Tisajdu.
Centrika će obezbediti početni kapital za projekat sa ciljem pokretanja aktivnosti u punom obimu 2026. godine. U zavisnosti od regulatornog odobrenja, prva proizvodnja električne energije očekuje se sredinom 2030-ih.
TerraPower i KBR sa sedištem u SAD objavili su da će zajednički sprovesti studije i proceniti potencijalne lokacije u Velikoj Britaniji za primenu TerraPower-ove tehnologije Natrium reaktora – napredni projekat brzog reaktora hlađenog natrijumom snage 345 megavata sa sistemom za termičko skladištenje energije. Očekuje se da će svaki TerraPower reaktor stvoriti oko 1.600 radnih mesta u građevini i 250 stalnih radnih mesta sa punim radnim vremenom. Ranije ove godine, TerraPower i KBR su objavili strateški savez radi uspostavljanja dugoročne saradnje za komercijalizaciju i globalno primenjivanje Natrium reaktora.
A kompanija za obogaćivanje uranijuma Urenco i kalifornijska kompanija Radiant Energy potpisali su ugovor vredan oko 4 miliona funti, za isporuku visokokvalitetnog nisko obogaćenog uranijuma – ili HALEU – američkom tržištu kako bi podržali Radiant u primenjivanju svog modela mikroreaktora Kaleidos. Urenko gradi postrojenje za napredna goriva u Velikoj Britaniji, koje sufinansira vlada Velike Britanije, i istražuje izgradnju sličnog postrojenja u SAD.
Komentar
Ovu poslovnu (i regulativnu) ofanzivu valja tumačiti u svetlu nedavnih događaja vezanih za projekte velikog kapaciteta u Velikoj Britaniji. U njoj se naime trenutno odvijaju dva velika infrastrukturna projekta: Hinkley Point C i Sizevell C, oba EPR reaktori snage po 1650 megavata koje gradi EDF. Cene oba ova projekta su, međutim, astronomske, posebno u poređenju sa EPR projektima u samoj Francuskoj, Kini i Finskoj. A i inače, Velika Britanija ima veoma dugu tradiciju potpuno pogrešnih odluka i kurseva u nuklearnoj industriji, počev od odluke da svoju energetiku bazira na domaćem MAGNOX dizajnu (reaktori hlađeni gasom i moderirani grafitom) još pedesetih godina, pa kasnije odluke da se drži evolucije ove tehnologije (takozvani AGR reaktori) sedamdesetih godina. A projekti u Sizvelu i Hinkliju, po svemu sudeći, na kraju će koštati čak i nekoliko puta više nego što je to u početku projektovano. Stoga Velika Britanija poslednjih godina solidna sredstva i napore izdvaja ne bi li osigurala i svoju ulogu u globalnoj nuklearnoj industriji ali i da bi imala uopšte neku domaću nuklearnu industriju.
A eventualno tesno partnerstvo i saradnja sa SAD i kompanijama iz SAD se ispostavlja kao potencijalno jedan od načina da Velika Britanija na duži rok obezbedi svvoju globalnu ulogu u ovoj industriji.
Primarni izvor: World Nuclear News
S.A.