Suša i evropska energetika 

Prema pisanju Gavina Megvajera, evropski energetski miks će ovog leta, zbog suše, morati da se oslanja na karbonski intenzivne izvore energije. Tekst prenosimo u celini 

Izgleda da će evropski miks proizvodnje električne energije postati prljaviji tokom predstojećeg leta nakon dugotrajnog sušnog perioda koji je iscrpeo akumulacije i smanjio proizvodnju hidroelektrične energije.

Hidroelektrane su treći najveći izvor električne energije u Evropi, posle prirodnog gasa i nuklearnih elektrana, i istorijski gledano dostižu svoj godišnji vrhunac proizvodnje neposredno pre leta, jer se sneg topi i prolećne kiše pune brane i rečne sisteme.

Međutim, ove godine, dugotrajna suša pogodila je proizvodnju hidroenergije i smanjila snabdevanje električnom energijom iz hidroelektrana za 13% u prvih pet meseci 2025. u odnosu na prethodnu godinu, na najniži nivo za mesec maj od 2017. godine, pokazuju podaci kompanije Ember.

Taj manjak proizvodnje hidroenergije primorao je komunalna preduzeća da se oslone na druge raspoložive izvore energije – uključujući elektrane na prirodni gas i ugalj – koje će možda morati da se primene na još većim nivoima ovog leta ako proizvodnja hidroenergije ostane usporena.

Snežni pokrivač ispod proseka u evropskim Alpima bio je ključni izvor problema sa hidroenergijom ove godine.

Od januara do kraja maja, model potencijala proizvodnje hidroenergije napajane snegom koji je sproveo LSEG procenjuje da je proizvodnja u celom alpskom regionu otprilike za trećinu ispod dugoročnog proseka do sada ove godine.

Slabe prolećne kiše su takođe nanele štetu, a potencijal proizvodnje u slivu Dunava – jednoj od glavnih evropskih hidroelektrana koje se napajaju rekama – je preko 60% ispod normale, pokazuju podaci LSEG-a.

Kombinacija snežnog pokrivača i padavina ispod proseka dovela je do pada kumulativne proizvodnje električne energije iz hidroelektrana za otprilike 13% u periodu od januara do maja u odnosu na iste mesece 2024. godine, prema podacima kompanije Ember.

Tokom maja, 71 teravatsat električne energije proizvedene iz evropskih hidroelektrana bila je najniža količina za mesec maj od 2017. godine i bila je 11 teravatsati (TWh) manja od ukupne proizvodnje u istom mesecu prošle godine.

Ovogodišnja proizvodnja električne energije iz hidroelektrana od januara do maja bila je 48,5 TWh manja nego u istom periodu 2024. godine, što je smanjilo udeo hidroenergije u evropskom miksu proizvodnje električne energije na 16,7% do sada ove godine sa preko 19% tokom istih meseci 2024. godine.

Da bi nadoknadile pad proizvodnje hidroenergije, kao i pad od 36 TWh kumulativne proizvodnje iz evropskih vetroelektrana do sada ove godine, evropske energetske kompanije su morale da povećaju proizvodnju energije iz fosilnih goriva.

Proizvodnja iz gasnih termoelektrana bila je 31 TWh, ili 7%, iznad ukupne proizvodnje od januara do maja 2024. godine, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj bila 12,5 TWh, ili 5%, veća, pokazuju podaci kompanije Ember.

U budućnosti, evropske kompanije za komunalna preduzeća će možda morati da povećaju proizvodnju u termoelektranama na ugalj i gas ako proizvodnja hidroelektrana ostane ograničena, dok potražnja za energijom ostane na prosečnom nivou.

Proizvodnja iz evropske flote nuklearnih reaktora takođe se može potencijalno povećati kako bi se nadoknadio pad hidroelektrana.

Međutim, regionalna proizvodnja nuklearne energije takođe bi mogla biti ograničena ako temperatura reka u regionu poraste tokom potencijalnih toplotnih talasa i smanji njihovu sposobnost da deluju kao izvor vode za hlađenje u reaktorima.

To znači da će evropska mreža gasnih i termoelektrana na ugalj verovatno ostati primarni izvor proizvodnje električne energije koja se može dispečirati tokom predstojećeg leta, posebno ako se suvi uslovi koji su do sada preovladavali ove godine potraju.

Mišljenja izneta ovde su mišljenja autora, kolumniste Rojtersa.

Gavin Megvajer

(Tekst u originalu možete pročitati na sajtu Rojtersa)