Nova nuklearna elektrana u Nju Jorku?
Guvernerka države Keti Hočul naložila je javnoj elektroenergetskoj kompaniji Njujorka da razvije i izgradi novu naprednu nuklearnu elektranu u severnom delu države Njujork
Njujorška energetska uprava će početi sa procenom tehnologija, poslovnih modela i lokacija za prvu nuklearnu elektranu i obezbediće ključna partnerstva potrebna za projekat. Ovo će uključivati procene izvodljivosti lokacije i tehnologije, kao i razmatranje opcija finansiranja. Lokacije kandidata biće procenjene na osnovu javne bezbednosti, snage podrške zajednice, kompatibilnosti sa postojećom infrastrukturom, kao i kvalifikovane radne snage i dostupnosti zemljišta.
Ova objava se nadovezuje na Hočulov govor o stanju energetike u državi Nju Jork u kojem je izložila planove za razvoj plana za odgovoran napredni nuklearni razvoj u Njujorku kao deo predloga od milijardu dolara za postizanje održivije – i pristupačnije – budućnosti za državu. Razvoj ovog plana vodi njujorška državna agencija za istraživanje i razvoj energije (NYSERDA) u saradnji sa Odeljenjem za javne službe.
„Da bismo napajali budućnost Njujorka, potrebne su nam tri stvari: pouzdanost, pristupačnost i održivost – a nuklearna energija pokreće sve tri“, rekla je Hočul dok je najavljivala novu inicijativu. Država će tražiti privatne partnere koji će pomoći u finansiranju nove elektrane i oslanjaće se na podršku i lekcije naučene iz drugih novih nuklearnih projekata, uključujući i one od Uprave doline Tenesija i u Ontariju.
Četiri nuklearna reaktora – kojima upravlja Constellation Energy – trenutno obezbeđuju oko 21,4% sve električne energije Njujorka i 41,6% električne energije bez karbonskog otiska, prema informacijama Instituta za nuklearnu energiju.
Ali iako su ove elektrane u severnom delu države nastavile da rade, Indijan Point je zatvoren 2021. godine nakon što se država usprotivila zahtevu kompanije Enterdži za obnovu radnih dozvola za elektranu koja se nalazila samo 39 kilometara od Njujorka. Hočul je rekla da „razume“ neke zabrinutosti ljudi koji žive u blizini te elektrane – „ budimo iskreni: time smo isključili četvrtinu struje Njujorka i skoro sve je bila čista energija i preko noći bez alternative“. Država je zato bila primorana da se okrene fosilnim gorivima i kao rezultat toga, tvrdi Hočul, emisije staklene bašte su porasle u severnom delu države Njujork.
Ovu najavu valja razumeti u kontekstu pokušaja nekoliko proteklih američkih administracija, pa i ove administracije Donalda Trampa, da poveća proizvodnju električne energije iz nuklearnih izvora. U SAD ovaj projekat ima podršku obe partije, pa valja očekivati da ne bude previše administrativnih i političkih problema sa tim projektom. U maju, predsednik Donald Tramp je potpisao niz izvršnih naredbi usmerenih na učetvorostručenje kapaciteta nuklearne energije SAD do 2050. godine.
Hočul je rekla da će Njujork takođe tražiti podršku od Bele kuće kako bi ubrzao svoje planove za nove nuklearne elektrane i rekla je da je vodila neke „veoma iskrene i zanimljive razgovore“ sa predsednikom.
Hočul se pozabavila i razlozima sporosti usvajanja nuklearne energije pa je tako rekla da „postoji razlog zašto ljudi ne prihvataju nuklearnu energiju, mnogo razloga. Jedan od njih je taj što jednostavno traje predugo, a barijere su u Vašingtonu. A projekti moraju da prođu kroz „deceniju regulatorne birokratije i birokratije.”
Dodajmo još nešto, veoma zanimljivo: u jednom trenutku Hočul je referisala i na film “kineski sindrom” iz 1979 godine koji su uzima kao jedan od kluturoloških faktora koji je doprineo razvijanju ozbiljnog antinuklearnog pokreta: „ovo nije nuklearni reaktor vaših baba i deda: ovo nećete videti u filmu u kojem glumi Džejn Fonda“, rekla je ona. Ali mi dodajemo da možda i jesu: dizajni reaktora iz sedamdesetih su u osnovi isti dizajni koji se koriste danas – reaktori sa vodom pod pritiskom su za veliku marginu najfrekventniji dizajni koji su u upotrebi i danas i sedamdesetih, mada su danas opremljeni brojnim dodatnim sigurnosnim sistemima, te su daleko bezbedniji.
Izvor: World Nuclear News
S.A.