Regulatorni okvir SAD za nuklearna postrojenja pod znakom pitanja

Teksas, Juta i kompanija Last Energy Inc podneli su zahtev sudu za razmatranjem regulatornog okvira o nuklearnim postrojenjima u SAD 

Zahtev za razmatranjem je podnet sudu u Teksasu i u njemu se od regulatornih organa zahteva izuzimanje malih imodularih reaktora iz trenutnog regulativnog okvira. Prema tvrdnjama organizacija koje su pokrenule inicijativu, novi reaktoski dizajni i danas moraju da ispunjavaju regulatorne norme koje su donesene i definisane još pedesetih godina koje su neadekvatne za nove i napredne dizajne reaktora. 

Prema pravilima nuklearne regulatorne komisije SAD (Nuclear Regulatory Commission – NRC), svi američki reaktori moraju da dobiju NRC dozvole za izgradnju i rad bez obzira na njihovu veličinu, količinu nuklearnog materijala koji koriste ili rizike povezane sa njihovim radom. Tužioci kažu da ovo nameće „komplikovane, skupe i dugotrajne zahteve koje čak i najmanji i najbezbedniji SMR i mikroreaktori – sve do onih koji nisu dovoljno jaki ni da napajaju LED sijalicu“ moraju da zadovolje da bi obezbedili neophodne dozvole. 

Ovo ne utiče samo na mikroreaktore: postojeći istraživački i testni reaktori poput onih na univerzitetima u Teksasu i Juti suočavaju se sa “značajnim troškovima” za održavanje svojih NRC dozvola za rad, kažu tužioci.

Jedan od tužioca – Last Energy – tako tvrdi da je uložio “desetine miliona dolara” u razvoj tehnologije malih nuklearnih reaktora i da ima ugovore za razvoj više od 50 nuklearnih reaktora širom Evrope, ali te svoje projekte može razvijati samo u inostranstvu gde su na snazi alternativni regulatorni okviri sa nižim standardima za izdavanje dozvola za nuklearnu energiju.

Napominjući da su samo tri nova komercijalna reaktora izgrađena u SAD u proteklih 28 godina, tužioci kažu da je izgradnja novog komercijalnog reaktora bilo koje veličine u zemlji postala “praktično nemoguća” zbog regulatonog okvira.

Oni traže od suda da poništi pravilo, barem za male i bezopasne reaktore i izuzme njihove istraživačke reaktore i male modularne reaktore Last Energy od zahteva komisije za licenciranje.

Advokatska firma King & Spalding sa sedištem u Hjustonu u Teksasu rekla je da će tužba, ako bude uspešna, označiti prekretnicu. 

Vest je svetinja, ali komentar je slobodan, pa dajmo sebi malo slobode da rastumačimo ovu vest jer je po našem mišljenju veoma važna. Regulativni okvir za nuklearna postrojenja u SAD se već neko vreme nalazi pod pritiskom za modifikaciju. Naime, on navodno nije adekvatan za najnovije dizajne reaktora.  

Tako se već neko vreme javljaju pozivi da se u SAD uvede takozvani “tehnološko neutralni” regulatorni okvir za nuklearne tehnologije. To, veoma uprošćeeno, znači da regulatorni okvir mora da bude takav da može podjednako da bude primenjiv na različite tehnološke varijacije. Do sada, zahtevi koji su pred nove projekte postavljani, postavljani su iz rakursa već postojećih tehnologija. Dakle, prilagođeni su već postojećim reaktorskim dizajnima. A to znači da novi tehnološki projekti moraju da ispunjavaju uslove za one stare iako zapravo ti uslovi često ni nemaju smisla kada se primene na nove dizajne. 

Druga stvar koju valja imati u vidu je i da sa budućom administracijom Donalda Trampa dolaze i određene političko ekonomsske tendencije. Ono što je gotovo sigurno je da će njegova administracija aktivno raditi na stvaranju regulativnog okvira koji će olakšati američkim kompanijama da proizvodnju zadrže u SAD i koji će otežati takozvani “offshoring” koji je bio trend u privredi poslednjih nekoliko decenija. U tom smislu, valja očekivati da će Trampova administracija insistirati na tome da regulatorni okvir olakša poslovanje unutar SAD, a kao što vidimo, tužioci u ovom slučaju pominju upravo Trampovu “slabu tačku” – činjenicu da američke firme veliki deo poslovanja izvoze u druge države koje nude ovakve ili neke druge pogodnosti. 

I sa treće strane valja istaći i da se u poslednjih nekoliko decenija zahtevi za “promenom regulacije” često ispostavljaju kao uvodi u deregulaciju – de Facto ili de Jure ukidanje regulacije. Ono što svim kompanijama – pa uključiv tu i one koje se bave nuklearnim tehnologijama – odgovara je smanjenje, pa i ukidanje, bilo kakvih regulativnih okvira, prvenstveno zbog povećanja profitabilnosti poslovanja. Ali, i ovom konkretnom slučaju posla imamo sa industrijom u kojoj je deregulacija zapravo jako osetljiva stvar. Stoga se nadamo da će buduća administracija znati da dovoljno dobro balansira ove kontradiktorne zahteve. 

I ovu situaciju ćemo sa pažnjom pratiti. 

S.A.