Framatom i Japan zajedno u razvoju budućih brzih reaktora
Francuski Framatom potpisao je Sporazum o implementaciji saradnje u dizajnu za razvoj brzih reaktora hlađenih tečnim natrijumom sa Japanskom agencijom za atomsku energiju, Mitsubishi Heavy Industries i Mitsubishi FBR Systems, piše WNN
Sporazum koji sumira detalje saradnje Japana i Francuske u pogledu razvoja brzih reaktora, ažuriran je prošlog petka između Ministarstva privrede, trgovine i industrije i Ministarstva prosvete, kulture, sporta, nauke i tehnologije Japana, i francuske Komisije za alternativnu i atomsku energiju.
Nakon ažuriranja ovog sporazuma, agencije za implementaciju saradnje u razvoju brzih reaktora – Japanska agencija za atomsku energiju (JAEA), Japanska kompanija za atomsku energiju (JAPC), Mitsubishi Heavy Industries (MHI) i Mitsubishi FBR Systems (MFBR) – potpisale su aranžman o istraživanju i razvoju sa ciljem istraživanja, razvoja i pregled dizajna brzih reaktora sa francuskom Komisijom za atomsku i alternativnu energiju (CEA), EDF-om i Framatomom. U okviru aranžmana za saradnju u istraživanju i razvoju, iskustva Japana iz brzih reaktora Džojo i Mondžu i iskustva Francuske iz reaktora Feniks i Superfeniks će se koristiti za unapređenje istraživanja i razvoja.
Pored toga, JAEA, MHI i MFBR potpisali su Sporazum o implementaciji saradnje u dizajnu sa Framatomeom o saradnji u dizajnu za brzi reaktor. Aranžman za implementaciju saradnje u dizajnu poziva na saradnju uzimajući pouke iz iskustva Francuske u razvoju dizajna i evaluacije dizajna opreme i sistema koje japanska strana smatra neophodnim za japanski projekat.
Framatome je napomenuo da sporazum označava početak njegovog doprinosa novom japanskom programu za razvoj demonstracionog brzog reaktora hlađenog natrijumom (SFR).
Budući japanski demonstracioni brzi reaktor hlađen natrijumom (kapaciteta od oko 600 megavata) zasnovan je na integrisanoj SFR arhitekturi (reaktor bazenskog tipa) već razvijenoj i implementiranoj u Francuskoj. Na zahtev japanskih partnera, Framatome će pružiti povratne informacije i procenu dizajna kako o tehnologiji tako i o arhitekturi ovog tipa reaktora.
Inače Japanska vlada je još u julu 2023. odabrala MHI da predvodi projekat demonstracionog brzog reaktora hlađenog natrijumom, koji bi trebalo da krene sa radom 2040-ih.
Inače, takozvani brzi reaktori nude mogućnost znatno efikasnijeg korišćenja resursa uranijuma nego u konvencionalnim energetskim reaktorima, kao i mogućnost sagorevanja aktinida. Brzi reaktori rade u raznim zemljama od 1950-ih, a neki proizvode električnu energiju komercijalno. Do sada je u Japanu bilo operativno nekoliko ovakvih reaktora, kao što su onaj u Mondžou i eksperimentalni brzi reaktor Džojo u prefekturi Ibaraki. Međutim, razvoj brzih reaktora u Japanu je zaustavljen kada je vlada odlučila da razmontira Mondžu 2016. godine, nakon niza problema, uključujući curenje natrijuma 1995. Godine. Sa druge strane i Francuska ima ogromno iskustvo u operisanju i dizajnu brzih reaktora, jer je Francuska upravljala sa tri takva reaktora od 1960-ih, uključujući tu i Feniks i Suprfeniks. Francuska vlada je naručila od CEA razvoj dva brza reaktora četvrte generacije uključujući Astrid 2006. godine, a 2009. odlučeno je da se projekat Astrid postane visokoprioritetan.
S.A.