Ploveće nuklearke za Grčku: pomorska tradicija ili otpor javnosti?
Najnovija studija grčkog tink-tenka Deon Policy Institute pokazala je da ne postoje fundamentalne prepreke za implementaciju plovećih nuklearnih elektrana (FNPP) u Grčkoj. Ipak, dokument jasno naglašava da država prethodno mora da prevaziđe ozbiljne političke, regulatorne i finansijske izazove, kao i tradicionalno nizak nivo društvenog prihvatanja nuklearne energije, po čemu je Grčka prepoznata kao jedna od zemalja sa najvećim otporom u Evropi
Studija je rezultat istraživačkog programa koji su sprovele kompanije CORE POWER, domaća nuklearna kompanija Athlos Energy (osnovana 2024. godine) i American Bureau of Shipping. Dokument je baziran na takozvanoj PESTLE analizi (politički, ekonomski, socijalni, tehnološki, pravni i ekološki faktori), koja je definisana tokom stručnih radionica u Atini.
Nove tehnologije naspram potpunog institucionalnog vakuuma
Grčka istorijski nikada nije koristila nuklearnu energiju. Međutim, u martu ove godine, premijer Kirijakos Micotakis je na Drugom nuklearnom samitu u Parizu zvanično najavio da će Atina ispitati ulogu malih modularnih reaktora (SMR) u svom energetskom miksu i formirati namenski ministarski komitet za izradu predloga.
„S obzirom na dugu pomorsku tradiciju Grčke, razvijenu lučku infrastrukturu i obnovljenu brodogradnju, potencijal za postavljanje plovećih nuklearki zaslužuje ozbiljno razmatranje. Ovaj koncept je kompatibilan sa grčkom geografijom i energetskim tržištem, imajući u vidu veliki broj naseljenih ostrva, sve veću potrebu za desalinacijom vode i klimatske ciljeve zemlje”, navodi se u izveštaju koji prenosi World Nuclear News.
Autori studije ističu da pravni i regulatorni okviri u Grčkoj trenutno uopšte ne prepoznaju nuklearnu energiju niti ploveće centrale, što odražava širi vakuum u evropskoj energetskoj i pomorskoj politici. A ključni zaključak je da izazov nije tehničke izvodljivosti, već izgradnje institucija i procedura od nule, uz neophodnu koordinaciju pomorskih, nuklearnih i energetskih vlasti.
Najveća prepreka: strah javnosti
Dok su ekološki i politički argumenti u korist plovećih reaktora snažni — pre svega zbog jačanja energetske autonomije zemlje — finansijska održivost i privlačenje kapitala u grčkom kontekstu ostaju otvorena pitanja.
Ipak, kao najtvrđi orah ipak prepoznajemo društveni faktor: otpor prema nuklearnoj energiji u Grčkoj je među najvišima na evropskom kontinentu, iako u poslednje vreme ovaj otpor građana Grčke slabi. Zbog toga studija poziva na sistemsku edukaciju, kredibilnu komunikaciju i postepenu strategiju. Predsednik instituta Deon, Jorgos Laskaris, poručio je da ploveće nuklearke za Grčku nisu daleka naučna fantastika, već realna opcija koja se nalazi na direktnoj raskrsnici energetske bezbednosti, dekarbonizacije, pomorskih kapaciteta i industrijske politike.
Izvor: World Nuclear News
S.A.