Dozvola za odlagalište otpada u Švedskoj
Sud u Švedskoj izdao je ekološku dozvolu za izgradnju i rad objekata za odlaganje radioaktivnog otpada kompaniji Svensk Karnbranslehantering, pa ona može započeti radove na izgradnji trajnog skladišta za iskorišćeno nuklearno gorivo u Forsmarku i postrojenja za inkapsulaciju u Oskarshamnu piše World Nuclear News
Sudska odluka ima za cilj ograničavanja uticaja na životnu sredinu kroz mere zaštite od buke, snižavanja podzemnih voda, ispuštanja u vode itd. Nekoliko uslova je usmereno na zaštićene vrste i prirodna područja u Forsmarku. U skladu sa uslovom u ekološkoj dozvoli, SKB mora da sprovodi monitoring životne sredine u vezi sa očuvanjem informacija za buduće generacije i praćenje nakon zatvaranja.
Ovaj repozitorijum će moći da deponuje oko 6000 kanistera sa oko 12,000 tona nuklearnog otpada na dubini od oko 500 metara u stabilnoj geološkoj formaciji, procenjuje se da će biti funkcionalan oko 70 godina, ali se procenjiuje i da bi mogao biti funkcionalan i duže ako se produži vreme rada postojećih reaktora.
Konkretno, ova se dozvola odnosi na radioaktivni otpad iz 12 reaktora (od kojih je šest reaktora koji se nalaze u opertivnoj upotrebi) koji su deo tekućeg švedskog nuklearnog programa, ali se dozvola se ne odnosi na otpad iz mogućeg novog nuklearnog programa.
Slično geološko skladište za iskorišćeno gorivo gradi se u Olkiluotu u Finskoj gde je već počelo testiranje instalacija.
Inače, u svetu se već neko vreme razvijaju geološka odlagališta: na primer u SAD se već decenijama razvija trajno odlagalište otpada u Juka planinama. Zajedničko svim ovim projektima je da su u pitanju dubinska odlagališta u stabilnim geološkim formacijama za koje se ne očekuje da će biti geološki aktivne stotinama hiljada (i čak milionima) godina.
Geološko odlaganje nije, međutim, jedini način na koji se može rešiti problem nuklearnog otpada. Određeni broj zemalja radi na obradi utrošenog nuklearnog goriva, koje se posle te obrade može ponovo koristiti. A određeni broj zemalja radi i na zatvaranju gorivnih ciklusa što bi, opet značilo još radikalnije smanjenje količine nuklearnog otpada. To međutim ne znači da se problem nuklearnog otpada tim metodama može do kraja rešiti – na kraju će uvek ostati neka količina nuklearnog otpada koji neće moći dalje da se koristi, ali uz primenu naprednijih metoda ta količina može biti radikalno manja.
S.A.