Srbija: početak izgradnje nuklearke do 2035; EDF radi prve četiri studije; Bez jasne najave referenduma

Srbija planira da do sredine sledeće (2027) godine završi prvu fazu svog nuklearnog programa kako bi donela konačnu odluku o daljim koracima, dok je cilj da izgradnja prvog postrojenja započne do 2035. godine, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović

Na otvaranju radionice posvećene ulozi Nacionalnog tela za sprovođenje Programa nuklearne energije (NEPIO), organizovane uz podršku Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i direktorata SRBATOM, ministarka je otkrila ključne detalje o raspodeli tehničkih studija i regulatornim rokovima.

Preliminarna studija koju je Srbija uradila sa francuskim energetskim EDF-om definisala je prve korake. Prema novoj odluci ministarstva, EDF će izraditi još četiri ključne studije u prvoj fazi, dok će preostalih 14 studija (od ukupno 18 zahtevanih po metodologiji IAEA Milestones) biti predmet pregovora sa drugim inostranim kompanijama koje su ranije pokazale interesovanje.

Ključni rokovi

Državni vrh je zacrtao ambicioznu, ali rigoroznu vremensku liniju za razvoj nuklearne infrastrukture:

• Sredina 2027. (prva faza): završetak svih pripremnih studija i donošenje zvanične, informisane odluke o pokretanju nuklearnog programa.
• Do 2032. godine: kompletiranje institucionalnog, stručnog i regulatornog okvira, praćeno izborom tehnologije (veliki reaktori ili eventualno mali modularni reaktori).
• Do 2035. godine: početak izgradnje prvog nuklearnog energetskog objekta.

Projekat je integrisan u investicioni plan „Srbija 2035“, gde su inicijalna ulaganja u ovaj sektor projektovana na oko tri milijarde evra. Ipak, nešto primećujemo: u vremenskoj liniji nismo primetili eventualni datum niti predlog datuma eventualnog referenduma na kojem bi se građani izjasnili o ovom veoma važnom pitanju.

Pritisak data centara i AI

A u saopštenju smo našli i najave budućnosti. Jer kao ključni argument za uvođenje nuklearne energije, Đedović Handanović je apostrofirala dramatičan rast potrošnje koji donosi digitalna infrastruktura.

„Dolazeća ’era električne energije’ znači da će razvoj sve više počivati na data centrima, veštačkoj inteligenciji (AI), elektrifikaciji industrije i saobraćaja, što će zahtevati značajno više struje. Zadovoljavanje tih potreba iz čistih, baznih izvora teško je zamisliti bez nuklearne energije“, istakla je ministarka.

Ova izjava direktno potvrđuje regionalne trendove o kojima Nuklearna Perspektiva kontinuirano izveštava – pritisak AI infrastrukture na elektroenergetske mreže ubrzava potrebu za stabilnom baznom energijom, stavljajući zemlje “novajlije” pred ozbiljne energetske i prostorne izazove.

Fokus na ljudsku infrastrukturu i domaće kadrove

U skladu sa stavom da je tehnologija beskorisna bez stručnih ljudi koji njome upravljaju, ministarka je posebno naglasila važnost stvaranja domaće stručne baze. Pozdravljena je inicijativa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, koji pokreću namenske master programe za obrazovanje budućih nuklearnih inženjera.

Pozivajući se na primer Ujedinjenih Arapskih Emirata (nuklearka Barakah), gde su domaći kadrovi i lokalna privreda planski građeni od prvog dana, ministarka je poručila članovima NEPIO tela da pred sobom imaju generacijski zadatak: „Kao što su inženjeri pre pola veka izgradili kapacitete koji nas i danas drže energetski bezbednim, tako će ova generacija oblikovati srpsku energetiku za decenije koje dolaze.“

Izvor: Ministarstvo Rudarstva i Energetike

S.A.