I Francuska razvija plutajuću nuklearnu elektranu
Projekat n-Floating dobio je finansijsku podršku francuske javne investicione banke Bpifrance za izradu konceptualnog projekta nuklearne barže sa nekoliko reaktora hlađenih tečnim metalima (olovom) od po 200 megavata. Konzorcijum koji predvodi kompanija Newcleo, a u kojem učestvuju klasifikaciono društvo Bureau Veritas Marine & Offshore i inženjerska grupa ABMI, dobio je sredstva u okviru francuskog državnog programa za dekarbonizaciju pomorskog sektora. Cilj je komercijalna primena do 2036. godine
Koncept podrazumeva plutajuću jedinicu bez sopstvenog pogona na kojoj bi bilo smešteno nekoliko brzih reaktora hlađenih tečnim olovom tipa LFR-AS-200 (snage 200 megavata po jedinici). Ovi reaktori četvrte generacije dizajnirani su za proizvodnju električne i toplotne energije za industrijske potrošače — poput data centara, postrojenja za proizvodnju vodonika, izolovanih rudarskih projekata, čeličana, cementara, kao i za desalinizaciju vode i snabdevanje izolovanih obalskih i ostrvskih regiona – potpuno identično kao što to radi trenutno jedina operativna barža sa nuklearnim reaktorom – Akademik Lomonosov.
Konstrukcija nuklearne barže oslanjaće se na rešenja već primenjena u offshore naftnom i gasnom sektoru (skladištenje, tečni gas, regasifikacija), dok će Bureau Veritas pružiti podršku u proceni bezbednosnih i regulatornih standarda na moru, a ABMI voditi kompleksni inženjerski deo posla.
Ovaj korak predstavlja nastavak širih aktivnosti kompanije Newcleo u pomorskom sektoru, gde već sarađuje sa italijanskim brodograditeljem Fincantieri i kompanijom Saipem na razvoju nuklearnog pogona za trgovačke brodove i offshore platforme.
Reaktori hlađeni olovom
Inače, što se tiče samog reaktora dizajna reaktora – u pitanju je reaktor četvrte generacije, brzi reaktor hlađen tečnim olovom i smatraju se možda i najperspektivnijim od svih predloga dizajna reaktora četvrte generacijei svakako su, ako se može tako reći, omiljeni reaktori redakcije.
Reaktori hlađeni olovom, samo im ime kaže, su hlađeni tečnim olovom ili eutektičkom mešavinom bizmuta i olova što im omogućava neke izuzetne karakteristike: veoma male dimenzije; mogućnost rada na atmosferskom pritisku; visoku efikasnost; olovo je odličan reflektor neutrona – što inherentno povećava neutronsku ekonomiju dizajna; olovo je samo po sebi odlična zaštita od gama zračenja pa ujedno funkcioniše i kao biološki štit; olovo ne reaguje sa vodom (kao što je slučaj sa natrijumom) pa nema opasnosti od požara u slučajevima curenja; u vanrednim situacijama je moguće – zbog termičkih karakteristika olova – hlađenje prirodnom konvekcijom; olovo ima ekstremno visoku tačku ključanja, što praktično eliminiše opasnost od gubitka rashladne tečnosti; zbog termičkih karakteritika olova, reaktor takođe ima veliku toleranciju na temperaturne varijacije što ga čini bezbednim; olovo je veoma stabilno, pa ovakvi reaktori ostavljaju veoma malo otpada posle rada.
Ipak, koliko god nam bili omiljeni – oni imaju i nekoliko inherentnih minusa. Ukoliko se koristi eutektička mešavina olovo-bizmut dolazi i do proizvodnje polonijuma 210; postoji veoma realna opasnost od prelaska tečnosti za hlađenje u čvrsto agregatno stanje (takozvani “bricking”) i blokade reatora čime on postaje neoperativan – mada eutektička mešavina olovo-bizmut ovo donekle ublažava jer je tačka topljenja osetno niža; olovo ima odlične termičke karakteristike, ali i izuzetno veliku specifičnu masu i viskoznost, što otežava njegovu cirkulaciju.
Inače, da dodamo i da reaktori hlađeni olovom nisu odveć novi dizajn. Ponajviše su razvijani u Sovjetskom savezu (za potrebe ratne mornarice šezdesetih godina su razvijeni reaktori hlađeni tečnim olovom OK-550 i BM-40A koji su se koristili za pogon na podmornicama) i Rusiji (izuzetno napredni BREST-OD-300 koji se trenutno gradi je hlađen tečnim olovom); tu je i gorepomenuti NEWCLEO; u Nemačkoj se razvija “Dual Fluid Reactor” (DFR); u Belgiji se razvija MYRRHA; u SAD se razvija SSTAR; a zajednička rumunsko italijanska kompanija Ansaldo Energia razvija model ALFRED (Advanced Lead Fast Reactor European Demonstrator).
Inače, na World Nuclear News možete pogledati fotografije modela koji je prošlog maja bio izložen u Veneciji.
Komentar
Ali mi izdvajamo još jednu stvar: u pitanju je evropski odgovor na ruske i kineske plutajuće elektrane. Rusija, tako, već godinama uspešno operiše plutajućom elektranom Akademik Lomonosov na Arktiku, a Kina intenzivno razvija sopstvene obalske reaktore, i Evropa je u ovom segmentu zaostajala. Rekli bismo da ovaj projekat predstavlja konkretan pokušaj da se stvori zapadni regulatorni i industrijski model za plutajuće reaktore koji se lako može izvoziti širom sveta i koji će biti konkurencija Ruskim i Kineskim proizvodima.
Izvor: World Nuclear News
S.A.