Kanadska lekcija: završen Darlington – pre roka i ispod budžeta

Četvrti blok nuklearne elektrane Darlington u Ontariju ponovo je na mreži sa 100% snage, čime je zvanično završen jedan od najkompleksnijih energetskih poduhvata u istoriji ove zemlje – projekat rekonstrukcije (refurbishment) započet još 2016. godine

Kompanija Ontario Power Generation (OPG) objavila je da je rekonstrukcija sva četiri bloka, vredna ukupno 12,8 milijardi kanadskih dolara, završena četiri meseca pre roka i čak 150 miliona dolara ispod planiranog budžeta.

Blok 4, koji je poslednji ušao u proces remonta u julu 2023. godine, završen je za rekordnih 968 dana – što ga čini najbrže rekonstruisanom jedinicom u celoj elektrani. Darlington će zahvaljujući ovom poduhvatu nastaviti da snabdeva Kanadu čistom energijom sve do 2050-ih godina.

Ono što Darlington izdvaja nije samo puka sreća, već rigorozno prikupljanje znanja. OPG navodi da je tokom projekta dokumentovano oko 8.000 naučenih lekcija: „kroz ovaj projekat smo dokazali svetu da se složeni nuklearni poduhvati mogu završiti uspešno, pre roka i u okviru budžeta,“ izjavila je Nicolle Butcher, predsednica i izvršna direktorka OPG-a. „Hiljade lekcija koje smo naučili služiće nam kao temelj dok unapređujemo budućnost nuklearne energije.“

Šta podrazumeva „nuklearni remont“ CANDU reaktora?

Darlington koristi CANDU reaktore (teškovodni reaktori pod pritiskom), koji su dizajnirani da rade 30 godina pre nego što im je potrebna potpuna rekonstrukcija. Ali u pitanju nije običan remont , već maltene “gradnja ispočetka”, pa je potrena: 

• zamena ključnih komponenti: generatora pare, potisnih cevi, kalandrije (CANDU reaktori nemaju “tipičnu” reaktorsku posudu) i dovodnih cevi.
• potpuno uklanjanje nuklearnog goriva i teške vode.
• izolacija reaktora od ostatka stanice pre demontaže.
• inspekcija hiljada komponenti pre nego što se elektrana maltene ponovo „izgradi“ iznutra za narednih oko 30 godina rada.

Uspeh na Darlingtonu dao je vetar u leđa i novom planiranom mega-projektu. Vlada Ontarija je odobrila rekonstrukciju blokova 5-8 u elektrani Pickering. Ovi blokovi će biti povučeni iz pogona krajem trećeg kvartala ove godine, a planirano je da se svi vrate na mrežu do 2034. godine.

Odobreni budžet za Pickering iznosi 26,8 milijardi kanadskih dolara, a studije pokazuju da će ovaj projekat povećati BDP Ontarija za neverovatnih 38,2 milijarde dolara tokom svog životnog veka.

Inače, vek trajanja lakovodnih reaktora se generalno procenuje na oko 60 godina, i vrlo se često produžava na 80 u poslednje vreme – ali taj proces je znatno jednostavniji i sastoji se iz detaljne procene mehaničke konzistentnosti komponenti reaktora. Za razliku od klasičnih reaktora sa vodom pod pritiskom, CANDU reaktori svakih tridesetak godina moraju da prođu znanto kompleksniji proces rekonstrukcije i praktično ponovne instalacije centralnih komponenti reaktora (kalandrije i unutrašnjih cevi na primer) – što CANDU reaktore čini manje konkurentnim na tržištu (naravno – nešto drugo ih čini konkurentnijim: mogućnost zamene goriva bez gašenja i mogućnost korišćenja prirodnog uranijuma) jer svakih tridesetak godina morate maltene da u potpunosti menjate ključne i najkompleksnije komponente. 

A u tom kontekstu svako pojeftinjenje i skraćenje rokova, posebno ukoliko je osetno kao u Slučaju Darlington – ovaj dizajn čini daleko privlačnijim eventualnim stranim kupcima, iako se trenutno čini da CANDU reaktori nemaju izvoznu perspektivu. Pa čak i sama Kanada, koja je CANDU reaktore i razvila, poslednjh godina razmatra da ovu tehnologiju zameni malim modularnim reaktorima. Naša je pretpostavka da se sada u kanadskoj administraciji ozbiljno razmišlja o tome da li bi odluka da se zarad neoprobane odbaci pouzdana domaća tehnologija. 

A mi moramo da dodamo još nešto: najednom CANDU reaaktori imaju izvoznu perspektivu. Pa tako podsećamo da je pre samo nekoliko dana Turska najavila da kao potencijalnu tehnologiju u budućnosti razmatra upravo ovaj kanadski dizajn. 

Izvor: World Nuclear News 

S.A.