Finska: istraga protiv Gugla zbog seče šume za izgradnju data-centra
Finska policija pokrenula je zvaničnu krivičnu istragu protiv kompanije Tuike Finland (ćerke firme Gugla) zbog sumnje na kršenje zakona o zaštiti životne sredine na lokaciji planiranog data-centra u opštini Muhos na severu Finske. Vlasti navode da je kompanija posekla i iskrčila 330 hektara šume i započela drenažu terena pre nego što su završene zakonom obavezne procene uticaja na životnu sredinu (EIA)
Slučaj je izazvao ogromnu buru u finskoj javnosti, posebno nakon procena kampanja da je na lokacijama u Muhosu i Otanmakiju posečeno oko 400.000 stabala (250.000 u Muhosu i 150.000 u Otanmakiju) za potrebe megalomanskog AI infrastrukturnog projekta vrednog 13 milijardi evra, koji je Gugl označio kao svoju najveću investiciju u Evropi. Nadležne inspekcije su ranije naložile obustavu svih pripremnih radova koji menjaju životnu sredinu. Iako se finski premijer Petteri Orpo ranije zalagao za privlačenje stranih investicija kao nacionalni prioritet, skandal je pokrenuo žestoku nacionalnu debatu o tome šta masovna izgradnja data-centara zapravo donosi lokalnim zajednicama. Peticiju za strožu regulaciju i zaštitu životne sredine potpisalo je više od 93.000 građana, dok stručnjaci otvoreno upozoravaju da gigantski centri za podatke troše ogromne resurse, a lokalnoj zajednici donose minimalne dugoročne koristi.
Ovo, međutim, nije i jedini slučaj u kojem se u Finskoj građani i data centri nalaze u koliziji. Pre samo nekoliko nedelja Gugl i uprava nuklearne elektrane Loviša (Loviisa) postogli su dogovor prema kome će polovina električne energije koju ova elektrana bude proizvela u periodu od 2030 do 2040 biti isporučena Guglu, koji će je, onda, iskoristiti za pokretanje svojih data centara.
Komentar
Ekološki skandal u Finskoj ogledalo je šireg evropskog sukoba između tehnoloških gigantskih ambicija za izgradnju veštačke inteligencije i lokalnih ekoloških zakona. Dok korporacije poput Gugla pokušavaju da pravdaju kršenja zakona „nejasnim propisima“ i žurbom za profitabilnim resursima hladne klime i jeftine struje, lokalni otpor i krivične istrage pokazuju da zajednice više nisu spremne da žrtvuju prirodu i resurse zarad praznih obećanja o tehnološkom napretku i minimalnog broja novih radnih mesta.
Naravno, u slučaju deforestacije čak i relativno lako identifikovati kontradiktorne interese: daleko je teže identifikovati ih kada je u pitanju energetika. Zbog toga je potrebna čak i određena vrsta pozornosti medija i javnosti, pa naš portal svoj dorpinos daje upravo ovako – stalnim i struktuiranim izveštavanjem o energetskim politikama i načinima na koje države rešavaju – ili češće “ne rešavaju” – problem kojeg bi bilo bolje da što pre potanemo svesni.
Izvor: The Guardian
S.A.