Projekcije IAEA: do 2060. više od 1.000 SMR reaktora i trostruki rast nuklearnih kapaciteta. Mi smo skeptični
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila je svoj najnoviji godišnji izveštaj o projekcijama energetske tražnje i nuklearnih kapaciteta do 2060. godine. U „visokom scenariju“ (High Case), IAEA predviđa da bi globalni nuklearni kapaciteti mogli više nego da se utrostuče – sa trenutnih 377 gigavata na čak 1.284 gigavata do 2060. godine
Ovo je, inače, šesta godina zaredom kako IAEA podiže svoje dugoročne procene rasta. Prema istom scenariju, do 2050. godine očekuje se 1.045 gigavata, što predstavlja povećanje u odnosu na prošlogodišnju prognozu od 992.
Buzzword: mali modularni reaktori
Kada je reč o malim modularnim reaktorima (SMR), izveštaj predviđa da bi oni do 2060. godine mogli da obezbede do 284 gigavata kapaciteta u visokom scenariju. Uz pretpostavku prosečne snage od 250 do 300 megavata po reaktoru, to bi odgovaralo brojci od 946 do čak 1.136 novih jedinica širom sveta.
Regionalni udeli, produžetak veka i finansijski preokret
Projekcije IAEA prvi put daju regionalni uvid u raspodelu SMR jedinica: čak 60% novih nuklearnih kapaciteta u Severnoj americi bi moglo doći iz SMR tehnologija, dok bi SMR bi mogli činiti oko 40% svih novih kapaciteta u Jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.
Pored gradnje novih elektrana, ključni stub rasta jeste produžetak rada postojećih reaktora. Prema rečima stručnjaka IAEA, produženje radnog veka predstavlja najisplativiji način za obezbeđivanje bazne energije sa niskim emisijama. U visokom scenariju, oko 70% trenutno aktivnih reaktora i dalje će biti u pogonu 2060. godine.
Agencija takođe skreće pažnju na preokret u stavu međunarodnih finansijskih institucija (poput Svetske banke i Azijske razvojne banke), koje ponovo razmatraju finansiranje nuklearnih projekata usled zabrinutosti za energetsku bezbednost i stabilnost cena nakon kriza iz 2022. godine.
Komentar: optimizam spram industrijske realnosti SMR-a
Iako najnoviji izveštaj IAEA jasno oslikava globalni povratak nuklearnoj energiji usled pritisaka na energetsku bezbednost, brojke koje se plasiraju u vezi sa malim modularnim reaktorima zahtevaju ozbiljnu dozu kritičke zadrške. Predviđanje o blizu 1.000 SMR jedinica do 2060. godine deluje nam previše optimistično i odsečeno od trenutnih industrijskih i ekonomskih pokazatelja.
Tri ključna faktora pozivaju na oprez pri tumačenju ovih projekcija:
- Jaz između faze dizajana i komercijalnih elektrana: tržište je trenutno preplavljeno sa više od 100 različitih konceptualnih dizajna SMR-a, ali broj operativnih jedinica ili onih u izgradnji ostaje minimalan (uglavnom u Rusiji i Kini). Očekivati da se iz faze demonstracionih prototipova pređe u masovnu fabričku štancu od hiljadu jedinica zahteva nepostojeću regulatornu harmonizaciju i gotovo nemoguće brzu izgradnju novih lanaca snabdevanja.
- Problem ekonomije obima (Economy of Scale): osnovni ekonomski zakon nuklearne energije decenijama favorizuje gigavatne reaktore – troškovi zaštitne zgrade, mrežnog priključka, licenciranja i bezbednosnih sistema ostaju ista i kada instalirate reaktor sa 1.200 i onaj sa 300 megavata smage. Pravi izazov za male modularne reaktore če biti da ponudi konkurentnu cenu po instalisanom megavatu u poređenju sa reaktorima velikog kapaciteta, što je bez masovne narudžbine identičnih modela vrlo verovatno nemoguće.
- SMR je “nišni proizvod”, a ne zamena za reaktore velikog kapaciteta: SMR ima jasnu ulogu u specifičnim i marginalnim slučajevima – poput izolovanih industrijskih klastera ili naselja, zabačenih rudnika, desalinacije vode ili zamene starih kotlova u termoelektranama na ugalj gde mreža ne može da prihvati gigavatni reaktor (mada i za ovo poslednje izražavamo ozbiljne sumnje). Međutim, za dekarbonizaciju elektroenergetskih sistema gigavatni reaktori III+ generacije (poput AP1000, EPR, VVER ili APR1400) ostaju jedina dokazana i ekonomski opravdana opcija za masovnu proizvodnju bazne energije.
Zaključak je jasan: prognoze o “SMR revoluciji” koje plasiraju međunarodne organizacije možda su odveć optimistične te prete da možda čak i skrenu pažnju i finansijske resurse sa onoga što funkcioniše danas – a to su produžetak veka postojeće flote i izgradnja dokazanih reaktora velikog kapaciteta.
Izvor: World Nuclear News / IAEA
S.A.