Radikalni preokret u Francuskoj: Melanšon zagovara gašenje nuklearki 

Lider pokreta La France insoumise (LFI) Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Mélenchon) predstavio je energetski program u okviru svog političkog manifesta “L’avenir en commun” (“Budućnost zajedno”), prema kojem bi Francuska, u slučaju njegove pobede na predsedničkim izborima narednog proleća, potpuno obustavila planove za izgradnju novih nuklearnih reaktora i započela postepeno gašenje postojećih postrojenja 

Program predviđa da se rad postojećih nuklearnih reaktora ne produžava preko granice od 60 godina radnog veka, uz istovremeno zaustavljanje programa izgradnje novih kapaciteta – uključujući planiranih šest novih EPR2 reaktora u narednoj deceniji, kao i dodatnih osam blokova.

„Fosilna goriva su zagađujuća i odgovorna za klimatske promene. Makron nam je doneo gubitak decenije u njihovom napuštanju. Nuklearna energija takođe nije rešenje za budućnost“, navodi se u dokumentu.

Cilj: 100 odsto obnovljivih izvora i energetska tranzicija

Glavni cilj ove politike jeste postepeno napuštanje i fosilnih goriva i nuklearne energije pre 2050. godine, kako bi se dostigao udeo od 100 odsto obnovljivih izvora energije najkasnije do 2060. godine.

Kako bi se to postiglo, LFI planira masovno širenje mreže vetroparkova i solarnih panela prilagođenih lokalnim klimatskim i geografskim uslovima širom zemlje, uz obavezno planiranje i uvođenje tehnologija za skladištenje energije i mehanizama za balansiranje elektroenergetskog sistema u potpunosti zasnovanog na obnovljivim izvorima.

Regulacija cena i socijalne mere

A u jeku rasta cena energenata usled spoljnopolitičkih kriza i geopolitičkih tenzija koje utiču na globalno tržište, program predviđa i povratak regulisanim cenama energije – obračunatim na osnovu stvarnih troškova proizvodnje – za građane, preduzeća, lokalne samouprave i socijalne stanare. Plan uključuje i uvođenje socijalnih kriterijuma, poput garantovanja besplatnih minimalnih količina energije neophodne za dostojstven život. 

Kao odgovor na nedavna poskupljenja gasa za milione domaćinstava, LFI planira poništavanje skorašnjih skokova cena i dugoročnu zamenu sistema grejanja na lož-ulje i fosilni gas ekološki prihvatljivijim rešenjima, poput toplotnih pumpi.

Ubrzani rad na energetskoj efikasnosti

Program takođe stavlja snažan akcenat na građevinski sektor i borbu protiv energetskog siromaštva. Predviđena je obnova i termoizolacija najmanje 700.000 stambenih jedinica godišnje kroz formiranje javne službe za planiranje, finansiranje i organizaciju radova. Zakonska regulativa bi pooštrila zabranu izdavanja energetski neefikasnih nekretnina (“passoires thermiques”), uz uvođenje novog “prava na zaštitu od velikih vrućina”, čime bi stanodavci bili obavezni da objekte opreme sistemima za hlađenje i zaštitu od sunca u zonama sa visokim rizikom od pregrevanja.

Komentar 

Vest je svetinja a komentar je slobodan, pa hajdemo da prokomentarišemo.

Jer ova vest zahteva i nešto ozbiljniji komentar, posebno zbog toga što se i mi smatramo (u jednom širokom smislu) levicom i po većem delu ostalog političkog programa La France Insoumise ga podržavamo. Jer bojimo se da Melanšonova najava i nije najpametnija. Osnovna premisa Melanšonovog programa jeste da se uz istovremeno gašenje nuklearki (koje obezbeđuju preko 60 odsto francuske električne energije) i fosilnih goriva može postići 100 odsto obnovljivih izvora najkasnije do 2060. godine, oslanjajući se na vetroparkove, solarne panele i sisteme skladištenja. 

Bojimo se da ovo jednostavno nije moguće. Odnosno da možda i jeste moguće, ali da je cena toga: strahovito nestabilna mreža, radikalno povećana cena energije, ponovno vraćanje ogromnih količina fosilnih goriva u energetski miks i strateška zavisnost od uvoza; dakle ono što je Francuskoj do sada omogućavalo da usled solidnih materijalnih i političkih pritisaka u poslednjih nekoliko decenija – a dodali bismo i političko ekonomsku karakterizaciju tih pritisaka: bili su u pitanju “neoliberalni pritisci” – održi koliko toliko postojeću državu blagostanja i postane najzelenija elektroenergetska mreža u EU. 

Svaka država koja se približavala ili agresivno jurila za 100 obnovljivim izvorima – postajala je zavisna od uvoza, vremenskih prilika, i… fosilnih goriva. One zemlje koje su relativno uspešne u smanjenju karbonskog otiska uvođenjem velikog procenta obnovljivih izvora energije imaju nuklearne elektrane kao izvore koji obezbeđuju osnovno, bazno opterećenje (na primer Švajcarska, Španija ili Švedska), ali podsećamo da i pored toga – Francuska ima oko 4 do 5 puta manji karbonski otisak po proizvedenom megavatčasu čak i od Španije.  

One koje su nuklearnu energiju u potpunosti izbacile (Nemačka) imaju obično godišnje čak oko deset puta veći karbonski otisak od Francuske (za prošlu godinu, prema electricitymaps.com: 339 grama po kilovatčasu u Nemačkoj prema 32 grama po KWh u Francuskoj). 

Paradoks je i da Melanšon nastupa iz leve pozicije, ali zaboravlja na uvek suptilne klasne dimenzije: proizvodnja električne energije iz nestabilnih izvora nužno dovodi do volatilnosti cena na tržištu te kada vetar ne duva i sunce ne sija, cena električne energije dramatično raste, a troškovi balansiranja mreže prebacuju se na krajnje potrošače (ili na nekog drugog geopolitičkim manipulacijama – jer i to je – čitajmo i Branka Milanovića – u izvesnom smislu klasa). Pa zato i dodajemo da su, prema određenim (možda i većinskim) komentarima energetičara, gorepomenute visoke cene električne energije u velikoj meri posledica upravo insistiranja na mrežama sa potpuno obnovljivim izvorima energije. 

Tehnološki suverenitet ili zavisnost od uvoza

A jedan od ključnih stubova ozbiljne ekonomske politike sa leve strane jeste pojam suvereniteta – kontrola nad strateškim resursima, proizvodnjom, znanjem i infrastrukturom. Francuska je decenijama unazad gradila svoj industrijski i geopolitički suverenitet upravo na razvoju celovitog i zatvorenog nuklearnog ciklusa: od samog dizajna reaktora i domaće proizvodnje celokupne opreme, preko obogaćivanja goriva, njegovog reprocesovanja i odlaganja, do stručnog kadra i ozbiljno kapacitiranih naučnih institucija. A odustajanjem od nuklearne energije, Francuska se, tvrdimo, neće osloboditi “kapitalističkih tehnologija”, već će se svesno baciti u veoma kapitalistički lanac zavisnosti od uvoza retkih minerala, retkih metala, litijuma, baterija, vetrogeneratora, kobalta, silikona i fotonaponske opreme koja se najvećim delom proizvodi u globalnim lancima snabdevanja kojima dominiraju korporativni monopoli, a zamena domaćeg tehnološkog suvereniteta zavisnošću od uvoza solarnih panela i vetroturbina, bojimo se, neće biti nikakav napredak ka slobodi. 

Opasnost novovekovne (new-age) mitomanije za levicu

Insistiranje na dogmatskom antinuklearnom stavu unutar delova evropske levice predstavlja, smatram, ozbiljnu političku stranputicu. Umesto da se bori za veću kontrolu nad energetskim sektorom, socijalizaciju elektroenergetskih sistema, za javno vlasništvo nad nuklearnim kapacitetima, za stroge bezbednosne standarde i za poboljšanje uslova rada onih koji grade i održavaju energetsku infrastrukturu, politika koja odbacuje nuklearnu energiju zapravo igra na kartu novovekovne mitologije. A to mora da se promeni. 

Prava levica danas ne sme da beži od nauke i jasne inženjerske realnosti; ona mora da insistira na tome da tehnologija služi društvu, a ne da se izbacuje zarad zadovoljenja apstraktnih novovekovnih (new-age) mitomanija. 

Ipak

Ipak – dodajemo i tračak nade: Melanšon možda ovo tvrdi sad, ali kada eventualno bude bio na predsedničkom mestu – čemu se nadamo uprkos svemu – na astalu će mu biti grafikoni i brojevi koji će jasno pokazati da mu ova ideja i nije najpametnija. Jer i u Francuskoj važi pravilo da se ne-baš-najpametnija obećanja u kampanji odveć lako daju. 

Pratićemo ovu temu izuzetno pažljivo. 

Izvor: BFM Business 

S.A.