Feniks na berzi: Vestinghaus devet godina nakon stečaja i plan za 91 novi reaktor AP1000

Američka kompanija za projektovanje nuklearnih reaktora i usluge Westinghouse Electric Company podnela je nacrt registracione prijave za inicijalnu javnu ponudu deonica (IPO), najavljujući zvanični izlazak na berzu. Kompanija, koja je u zajedničkom vlasništvu kanadskog proizvođača uranijuma Cameco (49 procenata) i investicionog fonda Brookfield Renewable Partners (51 procenat), donela je ovu odluku devet godina nakon što su je ogromna prekoračenja troškova na projektima u SAD svojevremeno gurnula u stečaj 

Globalni portfolio: 91 reaktor AP1000 u pripremi

Iako tačan broj akcija i cenovni opseg još nisu objavljeni usled propisa Američke komisije za hartije od vrednosti (SEC), objavljena dokumentacija otkriva ogromne komercijalne ambicije. Vestinghaus trenutno održava tehnološku osnovu na kojoj počiva čak 57 procenata operativne flote u svetu (od ukupno 417 reaktora), dok planirani projekti obuhvataju potencialnu izgradnju čak 91 reaktora tipa AP1000, ukupne snage od oko 105 gigavata (GWe), što bi bio neverovatan poduhvat

Globalna mapa širenja AP1000 tehnologije podeljena je po fazama realizacije:

• SAD (do 20 jedinica): izgradnja reaktora uz podršku programa zajmova Ministarstva energetike SAD (DOE) i strateških partnerstava, sa planiranim ulaskom na mrežu sredinom i krajem 2030-ih godina, uz obnavljanje projekta VC Summer.
• Istočna i Centralna Evropa: tri bloka na lokaciji Lubjatovo-Kopalino u Poljskoj, po dva bloka u Bugarskoj (Kozloduj 7 i 8) i Ukrajini, sa planiranim krajem projekata sredinom 2030-ih.
• Faza idejnog projektovanja (11 jedinica): projekti u Holandiji, Sloveniji, Finskoj, Švedskoj i SAD.
• Šire globalno tržište (do 51 jedinice): Razmatranja u Kanadi, Indiji, Saudijskoj Arabiji, Slovačkoj i drugim evropskim zemljama sa vremenskim okvirom krajem 2030-ih i početkom 2040-ih godina.

Ipak primećujemo jednu zanimljivu stvar: što se tiče Istočne europe, tačnije Bugarske, Poljske i Ukrajine – projekti sa Vestinghausom su već ugovoreni, ali u nekom baš i nisu. Na primer, u Sloveniji i Slovačjkoj bi Vestinghaus imao konkurenciju najmanje EDF-a i moguće je KHNP-a, u Kanadi, svakako, domaćeg i veoma efikasne tehnologije CANDU reaktora, Indijski dugoročni plan je da se potpuno osamostali, pa ocenjujemo ovaj plan kao ambiciozan u najmanju rukru, mada nije isključeno da Vestinghaus računa na neke “geopolitičke metode.”   

Ekonomija serijske proizvodnje (“nth-of-a-kind”)

Naravno, ovaj je optimistični poslovni model baziran na potencijalnom razvoju serijske proizvodnje. Pa je tako rukovodstvo kompanije Cameco predstavilo i analizu smanjenja troškova prelaskom sa ranih projekata na serijsku izgradnju (Nth-of-a-kind — definisanu kao fazu nakon izgrađenih 10 jedinica na pet lokacija uz stalnu tražnju): period od izlivanja prvog betona do komercijalnog rada smanjuje se sa prosečnih 66 meseci po jedinici na ranim projektima za 20 do 30 procenata pri serijskoj gradnji. A to bi trebalo i da se reflektuje na troškove: troškovi opadaju sa raspona od 20 do 26 milijardi dolara na 14 do 17 milijardi dolara po lokaciji za serijske objekte.

Povratak Vestinghausa na javno tržište kapitala prati i talas interesovanja investitora za nuklearnu energiju u SAD, podstaknut potražnjom za napajanjem centara za obradu podataka i veštačke inteligencije (AI), kao i državnim zajmovima SAD u iznosu od 17,5 milijardi dolara za obnovu nuklearnog lanca snabdevanja.

Komentar: izlazak iz stečaja kao lakmus papir novog finansijskog ciklusa

Put koji je Vestinghaus prešao – od potpuno šokantnog bankrota te 2017. godine usled finansijskih probijanja na projektu Vogl, preko preuzimanja od strane privatnog kapitala (Brookfield i Cameco po procenjenoj vrednosti kompanije od oko osam milijardi dolara 2023. godine), pa sve do današnje pripreme za berzansku prodaju – predstavlja veoma dobar, zapravo najbolji indikator promene klime na globalnom tržištu kapitala.

Iz ovog poteza proističe nekoliko ključnih uviđaja za političku ekonomiju ovog sektora: odluka da se ide na IPO pokazuje da nuklearna industrija u SAD ponovo pokušava da se osloni na široka javna tržišta kapitala, a ne isključivo na državne zajmove. Pritisak velikih tehnoloških kompanija i tražnja za baznom energijom bez ugljeničnog otiska stvorili su investicioni ambijent u kom nuklearni giganti više nisu visokorizični, već poželjni.

Drugi uvid ukazuje na to da je AP1000 postao zapadni “radni konj” (Workhorse): dok se tržište malih modularnih reaktora (SMR) još bori sa licenciranjem i demonstracionim blokovima, a EDF-ovi projekti sa strahovitim cenama projekata, Vestinghhausov AP1000 ostaje jedini zapadni reaktor velike snage generacije III+ koji se trenutno proizvodi na serijskom nivou (odnosno nečemu što podseća na “serijski nivo”) u više država. A sposobnost Vestinghausa da dokaže pad troškova u praksi biće presudna.

Izvor: World Nuclear News / Financial Times 

S.A.