Zašto deregulacija ne spasava američki uranijum: slučaj Vajoming otkriva hronični nedostatak ljudske infrastrukture
Uprkos agresivnim političkim potezima u Vašingtonu usmerenim na smanjenje regulativnog opterećenja i slabljenje uticaja Komisije za nuklearnu regulativu (NRC), američka industrija uranijuma i dalje se bori sa kašnjenjima i zastojima. Najnovije povlačenje proizvodnih ciljeva australijske kompanije Peninsula Energy u državi Vajoming pokazalo je da glavna kočnica savremenog nuklearnog sektora nisu birokratske prepreke, već elementarni nedostatak stručnog kadra, akumuliranog znanja i operativnog iskustva – odnosno nepostojeća “ljudska infrastruktura”
Kada je došao na vlast, Donald Tramp je delovanje u energetskom sektoru usmerio ka masovnoj deregulaciji, sa namerom da oslabi kontrolne mehanizme NRC-a i ubrza projekte. Međutim, primer iz Vajominga plastično dokazuje promašaj takve politike: projekti i dalje kasne i ne vise zbog regulacije, već zbog činjenice da država decenijama nije ulagala u razvoj društvenih i inženjerskih kapaciteta.
Proizvodnja ispod plana: Vajoming povlači prognoze za 2026. godinu
Kompanija Peninsula Energy zvanično je povukla svoje proizvodne prognoze za 2026. godinu za projekat ekstrakcije uranijuma Lens (Lance). Umesto planiranih 150 do 190 tona (400 hiljada do 500 hiljada funti) uranijum-oksida, proizvodnja će biti znatno manja. Kompanija je morala da redefiniše ciljeve i potvrdila je plan tek za 2027. godinu, kada očekuje od 190 do 230 tona čistog uranijuma (500 hiljada do 600 hiljada funti).
Glavni razlog za ovo kašnjenje leži u činjenici da se na lokaciji Lens po prvi put u istoriji SAD primenjuje kiseli proces in-situ ekstrakcije (low-pH ISR). Ova metoda podrazumeva ubrizgavanje hemijskog rastvora kroz podzemne bunare kako bi se uranijum rastvorio iz stena, nakon čega se tečnost ispumpava radi prerade u suvi „žuti kolač“ (yellowcake).
Rudarstvo je na ovoj lokaciji obustavljeno 2019. godine jer je raniji, alkalni proces davao izuzetno niske prinose, ali prelazak na efikasniju kiselu metodu zahteva tehnološko znanje koje u SAD trenutno gotovo niko ne poseduje.
Pionirski poduhvat bez stručne radne snage
Iz same kompanije otvoreno priznaju da je najveća prepreka upravo nedostatak domaće stručne baze na koju bi mogli da se oslone u praksi: „S obzirom na to da je ovo prva komercijalna primena kiselog ISR metoda u SAD, postoji izuzetno skromno domaće operativno iskustvo, ograničena stručna radna snaga i nedostatak specifičnog industrijskog znanja,“ navodi se u saopštenju kompanije.
Tehnički izazovi sa kojima se tim na terenu bori – poput hidraulike bunara, nakupljanja gasova u masama stena i hemijske optimizacije rastvora – direktna su posledica strme „krivulje učenja“ (learning curve) i sticanja znanja u hodu.
Izvršni direktor Peninsula Energy, Džordž Bok, naglašava da problem ne leži u kvalitetu samog ležišta uranijuma niti u samoj tehnologiji, već u vremenu koje je potrebno da se formira obučeni inženjerski kadar sposoban da vodi ovako složene operacije. Postrojenje je obnovilo rad u decembru 2024. godine, dok je prva prerada započela u septembru 2025. godine.
Umesto deregulacije – investiranje u društvene kapacitete
Slučaj u Vajomingu jasna je poruka donosiocima političkih odluka (pa i našim): nakon decenija pauze (i, u američkom slučaju: oslanjanja na uvoz energenata), ponovno pokretanje domaće nuklearne industrije ne može se rešiti prostim ukidanjem propisa, preskakanjem procedura ili potpisivanjem izvršnih naredbi.
Nažalost (a zapravo: na sreću) slepa deregulacija ne stvara inženjere, niti može da nadoknadi decenije zanemarivanja stručnog obrazovanja i tehničkih nauka. Iskustvo sa projektom Lens pokazuje da je jedini održivi put za nuklearnu industriju – kako u SAD, tako i u ostalim zemljama koje ulaze u ovaj sektor – odustajanje od iluzije o „brzoj i lakoj deregulaciji“ i “brzoj i lakoj inkorporaciji nuklearne energije u energetski miks”; te i dugoročno, sistemsko investiranje u izgradnju ljudske i društvene infrastrukture.
Izvor: World Nuclear News
S.A.