Rumunija: Evropska investiciona banka odobrila 800 miliona evra za modernizaciju prvog bloka nuklearke Černavoda
Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je zajam u iznosu od 800 miliona evra za projekat obimne modernizacije i produženja radnog veka prvog reaktorskog bloka u rumunskoj nuklearnoj elektrani Černavoda. Ova odluka predstavlja značajan istorijski presedan i politički signal, s obzirom na to da je EIB – koja je u vlasništvu dvadeset sedam država članica Evropske unije – godinama bila podeljena oko pitanja finansiranja nuklearne energije
Iako banka i dalje ne finansira izgradnju potpuno novih nuklearnih elektrana, sve češće odobrava kredite za modernizaciju, podizanje bezbednosti i produženje veka postojećih kapaciteta, vodeći se principom „tehnološke neutralnosti“ u procesu dekarbonizacije.
Vrlo verovatno zbog toga – Generalni direktor kompanije Nuclearelectrica, Kosmin Gita, ocenio je da ulazak vodećih međunarodnih finansijskih institucija u ovaj projekat predstavlja „istorijski korak za razvoj civilnog nuklearnog sektora u regionu“.
Nuklearna elektrana Černavoda koristi kanadsku tehnologiju reaktora moderiranog teškom vodom pod pritiskom (CANDU). Prvi blok je komercijalno pušten u rad 1996. godine, sa projektovanim vekom trajanja od trideset godina. Trenutno, samo ovaj jedan blok obezbeđuje blizu deset procenata ukupne električne energije u Rumuniji (dok zajedno sa drugim blokom pokriva oko dvadeset procenata potreba zemlje).
Projektovana vrednost celokupne modernizacije procenjuje se na tri milijarde i dvesta miliona evra. Cilj projekta je da se radni vek prvog bloka produži na ukupno šezdeset godina, čime bi se obezbedila stabilna i čista energija u periodu od 2030. do 2060. godine.
Sama modernizacija je izuzetno složen i precizan inženjerski poduhvat. Treća, ključna faza projekta planirana je za period od 2027. do 2029. godine i zahtevaće potpremno gašenje reaktora, uklanjanje nuklearnog goriva i teške vode. Tokom ove faze biće zamenjene hiljade ključnih komponenti unutar samog reaktorskog jezgra – uključujući sve četiri stotine i osamdeset cevi za gorivo i devet stotina i šezdeset dovodnih cevi, čime se infrastruktura reaktora praktično obnavlja iz korena.
Inače, CANDU reaktori, zbog svojih karakteristika, smatraju se izuzetno ekonomičnim: teška voda je sa grafitom za ogromnu marginu najbolji moderator pa CANDU reaktori imaju izuzetnu neutronsku ekonomiju te stoga mogu da koriste neobogaćeni prirodni uranijum. Takođe, ovi reaktori imaju mogućnost menjannja goriva bez isključivanja (tzv: “online refueling”). Ali, šta ne platite na mostu, platite na ćupriji, pa CANDU reaktori moraju da prolaze veoma kompleksan (i skup) proces refabrikacije svakih tridesetak godina u kojem se moraju menjati kanali za gorivo.
Za realizaciju ovako obimnog projekta, Rumunija je uspostavila višeslojni model finansiranja i privukla globalne lidere u industriji. Finansijska konstrukcija, dostavljena na odobrenje Evropskoj komisiji, obuhvata bespovratna sredstva (grant) u iznosu od šest stotina miliona evra, državne garancije za kredite, kao i takozvani dvosmerni ugovor o razlici (CfD) na period od trideset godina, koji elektrani garantuje stabilne prihode i štiti investiciju od regulatornih promena.
Krajem 2024. godine potpisan je ugovor o projektovanju, nabavci i izgradnji sa konzorcijumom koji čine južnokorejski KHNP, kanadski AtkinsRéalis (on je, inače, i nosilac CANDU tehnologije), Canadian Commercial Corporation i italijanski Ansaldo Nucleare.
Za obnovu turbogeneratorskog postrojenja angažovana je francuska kompanija Arabelle Solutions, dok je ugovor o komercijalnom kreditiranju u iznosu od pet stotina četrdeset miliona evra ranije dogovoren sa bankarskim sindikatom koji predvodi JP Morgan.
Pored radova na bloku jedan, na lokaciji Černavoda radi još jedan reaktor i postoje još dva nezavršena (blokovi tri i četiri, čija je gradnja obustavljena krajem osamdesetih godina), za koje Rumunija vodi odvojene projekte u sklopu dugoročne strategije energetske nezavisnosti.
Izvor: World Nuclear News
S.A.