Nemačka: Bivši direktori i eksperti traže hitan restart nuklearnih elektrana

Grupa bivših direktora nemačkih nuklearnih elektrana i vodećih tehnoloških stručnjaka uputila je otvoreno pismo saveznoj vladi u kojem tvrde da je ponovno pokretanje nedavno ugašenih reaktora tehnički izvodljiva i ekonomski opravdana opcija za spas nemačke privrede

Pismo je adresirano na ključne političke figure nove administracije – saveznog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz), ministarku ekonomije Katerinu Rajhe (Katherina Reiche) i predsednika poslaničke grupe CDU/CSU Jensa Špana (Jens Spahn). Kompletan tekst pisma ekskluzivno je objavio nemački list Bild.

Potpisnici pisma, među kojima su Horst Kemeter (Horst Kemmeter, bivši šef elektrana Emsland i Biblis) i Tomas Franke (Thomas Franke, bivši šef elektrana Philippsburg i Leibstadt), poručuju da politika ima moć da promeni zakonski okvir, dok oni nude svoju tehničku ekspertizu kako bi se proces uspešno sproveo.

Ključni argumenti: Konkurentnost industrije i očuvanje znanja

Eksperti naglašavaju da bi reaktivacija nuklearnih kapaciteta donela tri ključne prednosti za Nemačku:

• Pad cena struje za industriju: Reaktivirani reaktori bi u srednjem roku omogućili povratak konkurentnih cena industrijske električne energije (uključujući i mrežne takse), obezbeđujući diversifikaciju i stabilnost snabdevanja bez ugrožavanja evropskih klimatskih ciljeva.
• Očuvanje “ljudske infrastrukture” i ekspertize: Stručnjaci upozoravaju da je reaktivacija postojećih postrojenja ključna za zadržavanje nuklearnog znanja (know-how) u zemlji. Bez toga, Nemačka gubi korak sa budućim tehnologijama kao što su mali modularni reaktori (SMR) i nuklearna fuzija. Oni podsećaju da se reaktori nemačkog dizajna i dalje koriste ili grade u inostranstvu (Švajcarska, Holandija, Španija, Brazil), što znači da industrijsko iskustvo i lanci snabdevanja gorivom i dalje postoje.
• Privlačenje privatnog kapitala: Trenutni operateri nemaju ekonomski interes za restart zbog nametnutih regulatornih troškova, ali pismo naglašava da postoji ozbiljan interes drugih investitora koji je trenutno blokiran isključivo rigidnim nuklearnim zakonodavstvom.

Izveštaj: Moguće je modernizovati do 14 reaktora

Kao tehničku i ekonomsku osnovu za svoje zahteve, potpisnici se pozivaju na studiju istraživačke organizacije Radiant Energy Group urađenu u saradnji sa nemačkim pronuklearnim udruženjem Nuklearia i o kojoj smo mi intenzivno pisali kada je bila objavljena a sa Ričardom Olingtonom koji je u Radiant Energy Group i zaposlen, smo obavili i intervju.

Izveštaj pod naslovom “Ponovno pokretanje nemačkih nuklearnih elektrana – ekonomska opravdanost i perspektive” zaključuje da je moguće reaktivirati i modernizovati do 14 reaktora, a u nekim slučajevima čak i povećati njihovu snagu.

“Budući da reaktivacija koristi već postojeće komponente postrojenja i radnu snagu na lokacijama, ona je ekstremno atraktivna i ekonomski i vremenski – kako u poređenju sa gradnjom novih elektrana u inostranstvu, tako i u poređenju sa drugim izvorima energije”, navodi se u izveštaju.

Autori studije ističu da bi cena tako proizvedene struje (LCOE) bila toliko niska da bi projekat bio profitabilan za investitore čak i bez državnih subvencija. Idealan scenario predviđa hitno obustavljanje tekućeg procesa demontaže i početak priprema za restart u januaru 2027. godine.

Šta eksperti traže od vlada kancelara Merca?

Da bi se restart uopšte omogućio, grupa stručnjaka zahteva hitne političke i pravne korake:

• “Ideološki neutralnu” procenu socio-ekonomskih faktora i energetskog potencijala zemlje.
• Hitno obustavljanje demontaže potencijalnih nuklearnih lokacija i zamrzavanje pratećih finansijskih regulativa o troškovima gašenja.
• Izmenu Zakona o atomskoj energiji i dramatično smanjenje birokratije u procesu izdavanja dozvola i procene uticaja na životnu sredinu.

Podsećanja radi, nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, vlada Angele Merkel donela je odluku o potpunom napuštanju nuklearne energije. Osam reaktora je ugašeno odmah 2011. godine, tri su prestala sa radom krajem 2021, dok su poslednja tri preostala stuba nemačkog nuklearnog sistema – Emsland, Isar 2 i Neckarwestheim 2 – trajno isključena sa mreže u aprilu 2023. godine. Sva ova postrojenja se trenutno nalaze u različitim fazama demontaže.

U međuvremenu, mežutim, došlo je i do nekih skandaloznijih saznanja. Pa je tako časopis Cicero svojevremeno došao u posed dokumenata koji ukazuju da su poslednji nemački reaktori ugašeni na osnovu lažnog izveštaja.

Izvor: World Nuclear News

S.A.