Instalirana druga reaktorska posuda na projektu Hinkley Point C
Na gradilištu nuklearne elektrane Hinkli Point C u Velikoj Britaniji uspešno je završena operacija podizanja i postavljanja reaktorske posude za drugi od dva planirana reaktora EPR dizajna. Ova kompleksna inženjerska operacija trajala je dva dana i završena je uspešnim pozicioniranjem masivne komponente unutar reaktorske zgrade drugog bloka
Za razliku od instalacije na prvom bloku, gde je korišćen privremeni nadzemni sistem za podizanje, EDF Energy je ovog puta primenio potpuno novu i znatno efikasniju metodu. Posuda teška 500 tona podignuta je pomoću dizalice „Big Carl” – zvanično najveće kran-dizalice na svetu – i precizno ubačena direktno u reaktorsku zgradu. Iz kompanije ističu da je ova inovacija uštedela prostor, vreme i novac, te da predstavlja direktan dokaz unapređenja performansi između izgradnje prvog i drugog bloka.
Unutar same zgrade, posuda dugačka 13 metara podignuta je i rotirana u vertikalni položaj pomoću velike unutrašnje polarne dizalice, a zatim spuštena na potporni prsten. Ova posuda od visoko kvalitetnog čelika predstavlja kućište za reaktorsko jezgro i ostale prateće komponente koje obezbeđuju protok moderatora i rashladnog sredstva i kontrolnih šipki.
Framatome i francuska proizvodna baza
Inače, reaktorsku posudu za drugi blok proizvela je francuska kompanija Framatome u svojoj fabrici Saint-Marcel u Šalon-sir-Soni, u istočnoj Francuskoj. Završetak proizvodnje objavljen je krajem novembra prošle godine, a komponenta je na gradilište u Somersetu isporučena u januaru ove godine.
Zanimljivo je uporediti dinamiku sa prvim blokom, čija je posuda proizvedena u pogonu Le Creusot u Burgundiji krajem 2022. godine, isporučena na gradilište u februaru 2023. godine, ali je zbog građevinskih kašnjenja stajala u skladištu skoro dve godine, sve do instalacije u decembru 2024. godine. Kod drugog bloka taj zastoj je eliminisan, što potvrđuje tvrdnje EDF-a da se drugi blok gradi između 20% i 30% brže u odnosu na prvi, zahvaljujući iskustvu istih timova koji rade na identičnom dizajnu.
Optimizacija za Sizvel C (i finansijska senka)
Instalacija ove posude omogućava EDF-u da započne montažu preostale opreme za kompletiranje primarnog kola drugog bloka. Rukovodstvo projekta naglašava da ovo nije bio prost proces kopiranja prvog bloka, već svesna optimizacija koja je zgradu drugog bloka stavila vremenski ispred u odnosu na prvi blok.
Kada budu završena, oba reaktora će proizvoditi električnu energiju bez gotovo ikakvog ugljeničkog otiska koja bi trebala da bude dovoljna za snabdevanje 6 miliona domova, sa projektovanim vekom rada od 80 godina. EDF se nada da će sve naučene lekcije i optimizacije sa drugog bloka direktno primeniti na sestrinski projekat Sizvel C, čija je investiciona odluka doneta prošle godine, a čija bi osnovna cena izgradnje trebalo da bude za 22% niža u odnosu na trenutne procene za Hinkley Point C. Završetak te elektrane planiran je za 2039. godinu.
Međutim, kao kritički posmatrač globalnih trendova, moramo stvari postaviti u realan ekonomski okvir jer ovaj inženjerski uspeh ne može u potpunosti da izbriše finansijsku senku koja prati Hinkli Point C. Izgradnja dva EPR reaktora je počela u decembru 2018. godine za prvi blok i godinu dana kasnije za drugi. Ali rokovi za puštanje u rad prvog bloka pomereni su sa originalne 2025. na 2030. godinu, dok je procenjena cena sa početnih 26 milijardi funti praktično eksplodirala na 31 do 34 milijarde.
Tako da EDF opravdano slavi ovaj inženjerski uspeh (i koristi ga u svom kriznom PR-u) kako bi dokazao da nuklearni megaprojekti imaju smisla, ali finansijska arhitektura EPR reaktora ostaje duboko problematična, a teret od preko 31 milijardu funti troškova predstavlja ozbiljnu opomenu za celokupnu industriju.
Za zemlje koje tek treba da inkorporiraju nuklearnu energiju , pouka iz Somerseta ima dve strane medalje. S jedne strane, potvrđuje se pravilo da nikada ne treba graditi samo jedan izolovan reaktorski blok, jer su učenje na sopstvenim greškama i repeticija pouzdan način da se postigne efikasnost.
Ali se sa druge strane postavlja pitanje političke ekonomije: koja to država u razvoju može sebi da priušti finansijski rizik i likvidnost da izdrži prvu fazu „učenja”? I u kakvom se položaju nalaze zemlje koje imaju relativno male potrebe – kao što je Srbija – koja neće imati prostora za formiranje ove ekonomije obima na svojim projektima? Naravno, tehnologija i inženjering na kraju uvek nađu rešenje – ali ekonomija i upravljanje rizicima su ono što nuklearne programe na kraju omoguće ili zaustave.
Izvor: World Nuclear News
S.A.