Rusija: kamen temeljac za turbinu naprednog BREST-OD-300
Na gradilištu Pilot-demonstracionog energetskog kompleksa u Seversku (u pitanju je Tomska oblast) započeto je betoniranje temelja turbine i generatora inovativnog i izuzetno naprednog brzog reaktora BREST-OD-300, koji kao rashladni medijum koristi tečno olovo. Ovaj korak označava ulazak u ključnu fazu montaže teške opreme na projektu koji predstavlja okosnicu ruske četvrte generacije nuklearnih postrojenja
Temelj mašinske zgrade biće postavljen na 36 specijalnih opružnih elemenata i ovaj inženjerski sistem projektovan je sa ciljem da drastično smanji vibraciono opterećenje koje operativna turbina prenosi na noseće stubove i okolnu tehnološku opremu, a konstrukcija je projektovana tako da izdrži i najrazornije zemljotrese.
Betoniranje se odvija u tri faze, pri čemu će ukupno biti izliveno više od 620 kubnih metara betona, uz utrošak preko 100 tona armature i ugradnih elemenata. Nakon izlivanja, konstrukcija će mirovati nekoliko meseci pre nego što započne montaža same turbine i generatora, koji su na gradilište isporučeni krajem prošle godine. U temelj su ugrađeni i posebni senzori koji će tokom narednih decenija neprekidno pratiti eventualna pomeranja tla ili strukture.
A dok traju građevinski radovi na mašinskoj zgradi, u toku su rigorozni testovi izdržljivosti prototipa glavne cirkulacione pumpe za sam reaktor. Ova pumpa ima zadatak da u sekundi potiskuje čak 11 tona rastopljenog olova na ekstremnoj temperaturi koja prelazi 420 stepeni Celzijusa, što predstavlja jedan od većih inženjerskih izazova za reaktore koji se hlade tečnim olovom – o kojima smo koliko juče detaljnije pisali.
Projekat „Prodor” i zatvoreni gorivni ciklus
Brzi reaktor BREST-OD-300 deo je ambicioznog Rosatomovog projekta „Proryv” (Prodor), čiji je krajnji cilj uspostavljanje potpuno zatvorenog nuklearnog gorivnog ciklusa. Ovaj demonstracioni blok imaće električnu snagu od 300 megavata (odnosno 700 megavata toplotne snage).
Jedinstvenost ovog kompleksa ogleda se u tome što će na istoj lokaciji, pored reaktora, integrisati i fabriku za proizvodnju i refabrikaciju mešovitog uranijum-plutonijum nitridnog nuklearnog goriva (MNUP gorivo), kao i postrojenje za preradu istrošenog goriva. Time se eliminiše potreba za dugoročnim skladištenjem radioaktivnog otpada, jer se istrošeno gorivo ponovo vraća u ciklus.
Inicijalni period rada ovog bloka biće fokusiran na testiranje performansi i tehnologije i ukoliko se koncept od 300 megavata pokaže uspešnim u praksi, Rosatom planira izgradnju velike komercijalne verzije BREST-1200 (Negde se navodi i BR-1200), koja će imati snagu od 1200 megavata.
Ono što projekat BREST-OD-300 suštinski izdvaja u globalnoj političkoj ekonomiji nuklearne energije i energetike inače jeste koncept “zatvorenog gorivnog ciklusa” na samoj lokaciji elektrane i vrlo se često tvrdi da bi uspeh ovog eksperimenta u Seversku odredio “izgled” nuklearne industrije u drugoj polovini ovog veka. Mi međutim, imamo rezerve – ne tehnološke već one profane i gotovo banalne finansijske. Ono što jeste pitanje je da li se zatvaranje uranijumskog gorivnog ciklusa, jednostavno rečeno, isplati. Uranijum je danas veoma jeftin, a sama Rusija je, uprkos sankcijama, i dalje najveći svetski izvoznik, pa se stoga postavlja pitanje koliko smisla ima ovaj decenijski projekat zatvaranja uranijumskog ciklusa u okolnostima kada je otvoreni uranijumski gorivni ciklus dominantni model.
Izvor: World Nuclear News
S.A.