Švedska: Blykalla podnela zahtev za izgradnju SMR elektrane sa reaktorima hlađenim tečnim olovom 

Švedska kompanija Blykalla zvanično je podneo zahtev vladi za izgradnju inovativne energetske stanice u mestu Norsundet (opština Jevle) na istoku zemlje. Projekat predviđa park od šest naprednih SEALER reaktora hlađenih tečnim olovom ukupnog kapaciteta 330 megavata. Ovo predstavlja prvu zvaničnu prijavu za izgradnju četvrte generacije komercijalnih malih modularnih reaktora (SMR) u toj zemlji

Lokacija u Norsundetu izabrana je zbog izuzetne strateške pozicije između dve ključne energetske zone u Švedskoj, ali i zbog postojeće lučke infrastrukture i industrijskog nasleđa, što će značajno smanjiti kompleksnost i troškove gradnje.

Kompanija Blykalla (nekadašnji LeadCold) nastala je kao spin-of Kraljevskog tehnološkog instituta (KTH) u Stokholmu, gde se sistemi reaktora hlađenih tečnim olovom razvijaju još od 1996. godine. Njihov vodeći komercijalni dizajn SEALER (Swedish Advanced Lead Reactor) donosi tehnologiju četvrte generacije koja omogućava izuzetno visok nivo pasivne bezbednosti i kompaktnosti. Ukoliko se dobiju sve dozvole, komercijalni objekat u Norsundetu mogao bi da postane operativan već u prvoj polovini 2030-ih.

„Ova prijava je istorijski prvenac za Švedsku. Mi ne planiramo samo napredni reaktorski park – mi gradimo energetsku budućnost Švedske i postavljamo zemlju na čelo globalne nuklearne renesanse“, izjavio je izvršni direktor kompanije Blykalla Jakob Stedman.

On je posebno naglasio da globalni rast veštačke inteligencije (AI) i masovna elektrifikacija društva zahtevaju drastično ubrzanje u uvođenju čiste i predvidive bazne energije, što je prostor u kojem tehnologija tečnog olova nudi jedinstvene prednosti.

Ovaj talas investicija direktna je posledica novog švedskog Zakona o vladinom odobrenju nuklearnih objekata, koji je usvojen ranije ove godine sa ciljem da pojednostavi i ubrza procedure za uvođenje novih kapaciteta. Pre samo dva meseca, kompanija Kärnfull Next podnela je prvu aplikaciju po novom zakonu za lokaciju Valdemarsvik, što je bio prvi zahtev za novu nuklearku u Švedskoj nakon punih 50 godina. Blykalla je sada napravila korak dalje donoseći naprednu tehnologiju četvrte generacije.

A vlada Švedske, predvođena desnocentrističkom koalicijom, je usvojila mapu puta koja predviđa izgradnju novih nuklearnih kapaciteta ekvivalentnih najmanje dvama velikim reaktorima do 2035. godine, i do deset reaktora velikog kapaciteta do 2045. Takođe, od avgusta prošle godine na snazi je i novi zakon o državnoj pomoći, što je već privuklo konzorcijume poput kompanije Videberg Kraft (iza koje stoji Vattenfall i udruženje industrijalaca) da zatraže podršku za gradnju pet GE Hitachi BWRX-300 ili tri Rolls-Royce SMR reaktora na lokaciji Ringhals.

Za naš portal je ovde najznačajniji tehnološki iskorak. Blykalla ne razvija klasične reaktore sa lakom vodom na koje je tržište naviklo, već tehnologiju hlađenja tečnim olovom (što se smatra četvrtom generacijom) razvijanu na domaćem univerzitetu KTH. A sve to zajedno pokazuje da prelazak na nuklearnu energiju za jednu zemlju ne mora isključivo značiti puki uvoz gotove tehnologije iz SAD, Francuske ili Rusije: ukoliko imate razvijenu ljudsku infrastrukturu i kontinuitet naučnog rada, domaći projekti mogu postati veoma perspektivni kao nosioci energetske suverenosti a možda čak i izvozni aduti.

Reaktori hlađeni olovom 

Inače, reaktori hlađeni olovom su po mnogo čemu veoma zanimljivi i jedni od onih za koje se smatra da imaju veliki potencijal u budućnosti. Oni su hlađeni tečnim olovom ili eutektičkom mešavinom bizmuta i olova što im omogućava neke izuzetne karakteristike: veoma male dimenzije; mogućnost rada na atmosferskom pritisku; visoku efikasnost; visoku neutronsku ekonomiju jer je olovo odličan reflektor neutrona; olovo samo po sebi predstavlja zaštitu od gama zračenja pa ujedno funkcioniše i kao biološki štit; olovo je hemijski stabilno pa nema opasnosti od požara u slučajevima curenja; zbog karakteristika olova u vanrednim situacijama je moguće hlađenje prirodnom konvekcijom; olovo ima ekstremno visoku tačku ključanja, što praktično eliminiše opasnost od gubitka rashladne tečnosti; zbog termičkih karakteritika olova, reaktor takođe ima veliku toleranciju na temperaturne varijacije što ga čini bezbednim; olovo je veoma stabilno, pa ovakvi reaktori ostavljaju veoma malo otpada posle rada. 

Ali, ipak se moraju navesti i neke inherent mane: ukoliko se koristi eutektička mešavina olovo-bizmut dolazi i do proizvodnje polonijuma 210; postoji opasnost od prelaska tečnosti za hlađenje u čvrsto agregatno stanje (takozvani “bricking”) i blokade reatora čime on postaje neoperativan i nema načina za njegovo ponvno pokretanje; olovo ima odlične termičke karakteristike, ali i izuzetno veliku specifičnu masu i viskoznost, što otežava cirkulaciju olova. 

Inače, reaktori hlađeni olovom nisu previše novi dizajn i najviše su razvijani u Sovjetskom savezu (za ratnu mornaricu su još pre pedeset godina razvijeni reaktori hlađeni tečnim olovom OK-550 i BM-40A koji su se koristili za pogon na podmornicama) i Rusiji (izuzetno napredni BREST-OD-300 koji se trenutno gradi je hlađen tečnim olovom); Francuska i Italija zajednički razvijaju gorepomenuti NEWCLEO; u Nemačkoj se razvija “Dual Fluid Reactor” (DFR); u Belgiji se razvija MYRRHA; u SAD se razvija SSTAR; a zajednička rumunsko italijanska kompanija Ansaldo Energia razvija model ALFRED (Advanced Lead Fast Reactor European Demonstrator) a vidimo da se i u Švedskoj razmatra ova perspektivna tehnologija.  

Izvor: World Nuclear News

S.A.