Paradoks energetske tranzicije: data centri „spasavaju“ ugalj
Najveći australijski proizvođač struje iz uglja, kompanija AGL Energy, predviđa masovan porast potražnje za energijom usled ekspanzije AI data centara, piše Renew Economy. Prema procenama direktora kompanije, Damijena Niksa, potražnja bi u narednoj deceniji mogla da poraste čak sedam puta, što paradoksalno može produžiti profitabilnost a time i rad postojećih termoelektrana na ugalj
Dok se globalno insistira na prelasku na obnovljive izvore, realnost na terenu pokazuje da “glad” veštačke inteligencije za stabilnom energijom (baseload) primorava energetske gigante na promenu strategije.
„Enormna potražnja” u brojkama
Trenutno, operativni data centri u Australiji troše oko 5 teravat-sati (TWh) energije. Međutim, projekti koji su već u fazi izgradnje i razvoja mogli bi tu cifru podići na neverovatnih 34 teravatčasova. Direktor AGL-a ovaj skok opisuje kao „enorman“ i vidi ga kao ogromnu priliku za kompaniju koja i dalje preko 80 odsto svoje energije dobija iz uglja.
Najzanimljiviji deo AGL-ove strategije je korišćenje džinovskih baterija ne samo za skladištenje zelene energije, već i za “optimizaciju” rada termoelektrana: pošto termoelektrana na ugalj Bayswater (2.6 gigavata) sada mora da organizuje proizvodnju sinhronizovano sa solarnim panelima, mora i da smanji proizvodnju tokom dana za 70 odsto kako bi izbegla negativne cene na tržištu. Stoga je plan je da se dve ogromne baterije (Liddell i Tomago, snage po 500 megavata) pune sredinom dana, kada ima viška solarne energije. To će podići dnevne cene struje, što će direktno povećati povrat investicije za termoelektranu Bayswater, čija će energija postati vrednija.
Ovim procesom, AGL očekuje da će prosečna prodajna cena njihove struje iz uglja porasti za oko 10 odsto, što bi stare termoelektrane učinilo ponovo profitabilnijim uprkos rastu obnovljivih izvora.
Ali mi primećujemo još jedan problem: da bi se kompenzovala isprekidanost obnovljivih izvora energije i obezbedila energija za veliku potrošnju novih potrošača – imaćemo kombinacije elektrana na ugalj koje su najveći zagađivači; solarnih panela koji koriste suludo mnogo prostora (i imaju svoj ekološki otisak) i nužnost izgradnje ogromnih baterijskih kapaciteta koji takođe imaju neverovatan ekološki otisak jer zahtevaju gigantske rudarske projekte. Dakle – uspelo se da se maltene od svega uzme najgore i teško da se može zamisliti energetski miks koji bi imao veći i gori ekološki otisak.
Kako bilo, glavni izazov za donosioce odluka biće upravljanje ovim naglim skokom potražnje. Ukoliko se AI bum ne isprati drastičnim ubrzanjem gradnje vetroparkova i solarnih polja, baterijskih kapaciteta i ostale prateće infrastructure – scenario iz SAD-a postaje neizbežan: data centri će se napajati direktno iz fosilnih goriva (gasa i uglja), jer obnovljivi izvori ne mogu da isprate potrebe.
Iako AGL najavljuje postepeni prelazak na „niskougljenični portfolio“, kompanija je poslednjih godina uložila vrlo malo u sopstvene vetroparkove i solarne projekte. Umesto toga, fokus je na “firming” kapacitetima – baterijama koje čine sistem stabilnim dok termoelektrane nastavljaju da rade u pozadini.
Pouka za Srbiju
Ova vest u principu predstavlja i prilog debati koju smo otvorili prenošenjem teksta profesora Verbića, ali i time što strateški pratimo razvoj data centara i njihove potrošnje. Pa tako australijski primer potvrđuje da data centri ne donose samo „digitalnu budućnost“, već stvaraju ogroman pritisak na energetski sistem (kao i na sistem vodosnabdevanja). Naravno, data centri su tu i nećemo ih se lako otarasiti, osim ukoliko investicioni babl oko njih ne eksplodira; ali svakako ukazuje da se polako ali sigurno, otvara jedan sasvim novi društveno politički front.
Izvor: Renew Economy
S.A.