Španska sela pred egzodusom zbog zatvaranja nuklearki
Dok evropske prestonice debatuju o energetskoj taksonomiji, u španskom selu Almaraz sudbina lokalne nuklearne elektrane nije samo pitanje politike, već pitanje opstanka. Dok vlada Pedra Sančeza ostaje čvrsto pri planu da do 2035. godine ugasi sve nuklearne reaktore u zemlji, lokalno stanovništvo strahuje da će njihova regija postati “pustinja” a sve to beleži Taipei Times
Nuklearna elektrana Almaraz, koja pokriva oko 7% ukupne proizvodnje električne energije u Španiji, prema trenutnom planu trebalo bi da bude trajno zatvorena do 2028. godine. Iako su vlasnici elektrane prvobitno prihvatili taj raspored, danas zagovaraju produžetak rada do 2030. godine, ističući da bi to ojačalo energetsku sigurnost i stabilizovalo cene struje – argument koji dobija na težini nakon prošlogodišnjih nestabilnosti na tržištu goriva.
Si a Almaraz, Si al Futuro
A za regiju Ekstremadura, beleži Taipei Times, jednu od najsiromašnijih u Španiji, nuklearka nije samo industrijski objekat; ona je glavni poslodavac. Elektrana direktno i indirektno podržava oko 4.000 radnih mesta i čini čak 5% ekonomskog outputa čitave regije.
A lokalni preduzetnici već prave crne prognoze. David Martin, vlasnik restorana u Almarazu, procenjuje da bi mu zatvaranje elektrane prepolovilo promet, što bi ga primoralo da otpusti polovinu zaposlenih. Ovo je mobilisalo stanovnike koji su formirali kampanju „Si a Almaraz, Si al Futuro“ (“da za Almaraz, da za budućnost”), boreći se protiv vladine odluke da nuklearnu energiju zameni isključivo obnovljivim izvorima.
Inače, španska vlada cilja da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora na 81%, a aktivisti, poput onih iz Greenpeace-a, poručuju da vlada ne sme da odstupi od zacrtanog plana jer bi “produženje rada nuklearki nanelo štetu investicijama u obnovljive izvore od 26 milijardi evra” – što predstavlja jako čudan argument, priznajemo, jer implicira da postojeću infrastrukturu treba i aktivno podrivati da bi izgradnja neke buduće bila opravdana.
Ali zato sa druge strane, tehničko osoblje elektrane upozorava na suštinsku razliku: obnovljivi izvori su varijabilni i nestalni, dok nuklearna energija pruža stabilnost koja je temelj svakog ozbiljnog energetskog sistema.
Špansko Ministarstvo životne sredine pokušava da umiri situaciju obećanjima o prekvalifikaciji radnika za rad u budućoj fabrici baterija za električna vozila, koju bi trebalo da otvori jedna kineska industrijska grupa. Ipak, za lokalno stanovništvo, to deluje kao slaba uteha.
Inače, čini nam se da je slučaj Almaraz paradigma šire evropske borbe: da li je energetska tranzicija proces koji treba da zaštiti ljude i njihova radna mesta, ili je to proces koji žrtvuje stabilne industrijske zone u ime ideološki zacrtanih ciljeva? Odluka o sudbini Almaraza očekuje se do kraja oktobra, a oči cele Evrope uprte su u ovo malo špansko selo, jer bi njihov slučaj mogao da postane presedan za slične debate širom kontinenta.
Uz sve to, Almaraz nam pokazuje da “energetska tranzicija” nije samo prelazak sa jednog izvora na drugi, već čitav jedan kompleksni društveni, politički i ekonomski potres. A ovo je lekcija koju i Srbija i region moraju naučiti dok planiraju svoje prve nuklearne korake ali i dok neke zajednice, kao što je na primer zajednica u kojoj živi i radi pisac ovog teksta, čekaju prave socijalne i ekonomske tektonske pormene kada se veliki proizvodni kapaciteti
Izvor: Taipei Times
S.A.