Brisel pod lupu stavlja rumunski nuklearni plan: da li je 3,2 milijarde evra za Černavodu u skladu sa pravilima EU?
Evropska komisija (EK) otvorila je dubinsku istragu kako bi ispitala da li je paket državne pomoći koji Rumunija planira za modernizaciju i produžetak rada prvog bloka nuklearne elektrane Černavoda u skladu sa pravilima EU o konkurenciji. Projekat, čija se vrednost procenjuje na 3,2 milijarde evra, ključan je za energetsku bezbednost susedne zemlje jer ovaj reaktor obezbeđuje 10% njene struje
Bukurešt je u januaru 2026. obavestio Brisel o nameri da finansijski podrži modernizaciju reaktora Černavoda 1, koji je počeo sa radom 1996. godine. Planirana pomoć uključuje direktnu podršku od 600 miliona evra, državne garancije za kredite, kao i ugovor o razlici u ceni (CfD) na 30 godina, koji bi operateru obezbedio stabilne prihode bez obzira na fluktuacije tržišta
Evropska komisija je u preliminarnoj analizi potvrdila da je projekat neophodan i da doprinosi dekarbonizaciji Unije. Ipak, Brisel sumnja u proporcije paketa pomoći. Glavna pitanja na koja istraga treba da odgovori su da li je paket pomoći preobiman i da li se previše rizika prebacuje na državu; da li mehanizam CfD narušava tržišnu konkurenciju; te da li su podsticaji za efikasno upravljanje elektranom dovoljno jasni?
Inače, teškovodni reaktori tipa CANDU u Černavodi dizajnirani su za radni vek od 30 godina, uz mogućnost produženja za još 30 godina nakon temeljne modernizacije. Već smo o oovome pisali – to je jedan od razloga zbog kojih su CANDU reaktori skuplji u eksploataciji od klasičnih reaktora sa vodom pod pritiskom: potrebne su im dubinske i temeljne reparacije nakon tridesetogosišnjeg perioda. Pa će tako tokom treće faze (planirane za 2027–2029), reaktor će biti ugašen kako bi se zamenilo svih 480 kanala za gorivo i 960 dovodnih cevi, što predstavlja zahvat visoke preciznosti.
U svakom slučaju, u decembru 2024. potpisan je ugovor sa konzorcijumom koji čine Korea Hydro & Nuclear Power, kanadski AtkinsRéalis, Canadian Commercial Corporation i italijanski Ansaldo Nucleare.
Ova vest je od ogromne važnosti za sve zemlje ovog regiona koje planiraju nuklearne projekte. Evropska komisija vrlo često ovu administrativnu proceduru koristi ne bi li izvršila pritisak ove ili one vrste. Tako je ostao utisak da se u slučaju Češke ova procedura koristila zbog toga što je kao partner izabran KHNP a podsećamo i da ove procedure imaju nekada i zanimljive epiloge: tako je u slučaju Poljske naloženo da poljska nuklearna elektrana 70% proizvedene energije prodaje na berzi i da je neposredno nakon toga najavljeno da će u blizini prve Poljske nuklearne biti sagrađen veliki data centar koji bi potencijalno koristio skoro svu energiju koju ova nuklearne elektrana proizvede.
Izvor: World Nuclear News
S.A.