Kompanija Chubu Electric priznala lažiranje podataka o otpornosti na zemljotrese

Japanski energetski gigant „Chubu (Čubu) Electric Power Co“ priznao je da je godinama manipulisao podacima o seizmičkoj otpornosti nuklearne elektrane Hamaoka. Izveštaj dostavljen regulatornim telima otkriva više od 100 slučajeva „friziranja“ podataka, kao i ignorisanje prijava uzbunjivača unutar same kompanije još od 2018. godine 

Japan se bori sa energetskom krizom i pokušava da restartuje svoje nuklearne kapacitete nakon katastrofe u Fukušimi, ali novi skandal potresa industriju: predsednik kompanije, Kingo Hayashi, priznao je na konferenciji za novinare u Nagoji da je odeljenje za građevinarstvo manipulisalo setovima podataka o kretanju tla tokom zemljotresa kako bi oni izgledali povoljnije za dobijanje dozvola za rad.

Kako je vršena manipulacija?

Umesto da koriste standardne, objektivne parametre za određivanje otpornosti reaktora, zaposleni u kompaniji su:

• “Birali trešnje” (Cherry-picking): generisali su ogroman broj kombinacija seizmičkih talasa, a zatim birali samo one koji se uklapaju u željeni prosek.
• Retroaktivno prilagođavanje: u najmanje tri slučaja, prvo bi izabrali željeni rezultat (prosečan talas), a zatim veštački prilagođavali ostale podatke kako bi sve izgledalo dosledno.
• Ignorisanje uzbunjivača: kompanija je priznala da je dobila više unutrašnjih prijava o ovim mahinacijama još pre šest godina, ali da po njima nije postupano.

Posledice: obustava procesa licenciranja

Nuklearni regulatorni organ Japana (NRA) odmah je suspendovao proces bezbednosne provere za reaktore 3 i 4 u elektrani Hamaoka. Ova elektrana je inače zatvorena još 2011. godine, neposredno nakon Fukušime, zbog procene da se nalazi na izuzetno trusnom području.

Kompanija je priznala da ne može da utvrdi pun obim umešanosti zaposlenih jer mnogi procesi selekcije podataka uopšte nisu bili dokumentovani, što ukazuje na duboke organizacione propuste.

Ineče, podsećamo da se odgovornost za incident u Fukušimi 2011 godine najčešće pripisuje kompaniji TEPCo koja je gradila i upravljala elektranom zbog toga što je takođe u periodu pre nesreće ignorisala određeni broj izveštaja uzbunjivača koji su upozoravali upravo na potencijalnu opasnost lociranja pumpi za vanredno hlađenje u podrumu elekttrane – što je i uzrokovalo nesreću te godine. 

Lekcija za Srbiju?

Ovaj slučaj je zaista “školski primer” zašto je javni nadzor i nezavisna stručna javnost ključna komponenta u nuklearnom programu: institucije koje kontrolišu nuklearne objekte moraju da imaju kapacitet da prepoznaju lažirane podatke, te je formiranje takvih tela izuzetno težak i dugotrajan posao. Drugim rečima, nuklearna elektrana nije samo tehnološki izazov, već i etički i organizacioni, pa gotovo i kulturološki. Bez kulture transparentnosti i odgovornosti, čak i najnaprednija tehnologija poput japanske može postati pretnja. A mi, kao portal koji insistira na najvišim standardima i stručnoj debati, smatramo da su vesti poput ove podsetnik da put ka nuklearnoj energiji mora biti ispraćen kompleksnim procesom formiranja rezilijentnih i sposobnih regulatornih tela. 

Izvor: Japan Today 

S.A.