Kanada podnela zahtev za operativnu dozvolu prvog BWRX-300 reaktora
Kompanija Ontario Power Generation (OPG) zvanično je podnela zahtev kanadskom regulatoru (CNSC) za dobijanje 20-godišnje dozvole za rad prvog malog modularnog reaktora (SMR) u Darlingtonu. Ovo je ključni administrativni korak za projekat koji bi trebalo da postane prvi operativni SMR u jednoj zemlji članici G7
Dokumentacija je predata kanadskoj Komisiji za nuklearnu bezbednost (CNSC), koja je potvrdila da će konačna odluka biti doneta nakon javnog slušanja. OPG već poseduje građevinsku dozvolu, a ovog ponedeljka je zvanično “otkočena” prva faza izgradnje – izlivanje temelja zgrade reaktora.
Reaktor BWRX-300, dizajn kompanije GE Vernova Hitachi, predstavlja lakovodni reaktor hlađen vodom, konkretnije reaktor sa ključajućom vodom (voda ključa u primarnom prstenu), opremljen je pasivnim sistemima bezbednosti i snage je 300 megavata. Specifičan je po tome što se oslanja na već sertifikovan dizajn ESBWR reaktora velikog kapaciteta, što mu teoretski olakšava put kroz regulatorne lavirinte.
Brojke iza ovog projekta su impresivne (ali mi dodajemo i da su otrežnjujuće za manje ekonomije, što se na Balkanu ispostavllja ko važan uvid): provincija Ontario odobrila je 20,9 milijardi kanadskih dolara (oko 15 milijardi USD) za izgradnju četiri ovakve jedinice. U isto vreme, čak 80% troškova projekta ide direktno kompanijama iz Ontarija, što je model koji Kanada ljubomorno čuva, pa se procenjuje da će projekat otvoriti do 18.000 radnih mesta i dodati 38,5 milijardi dolara kanadskom BDP-u tokom 65 godina rada.
Iako su pripremni radovi na lokaciji počeli još u jesen 2022. godine, a ključne komponente poput reaktorske posude su već naručene, planirani rok za priključenje prvog bloka na mrežu je kraj 2030. godine. To znači da je od početka priprema do prve struje potrebno punih osam godina, i to u zemlji koja ima decenijsko iskustvo sa nuklearnom energijom (CANDU reaktori).
Ali, u isto vreme mi imamo zadrške: BWRX-300 je po mnogo čemu paradigmatičan. I pored ektenzivnog planiranja, veliko je pitanje kada bi zapravo moglo očekivati široku primenu malih modularnih reaktora. A u isto vreme, podsećamo i da je Kanada baštinik ozbiljne flote domaćih i veoma ekonomski konkurentnih CANDU reaktora (reaktora moderiranih teškom vodom) koji imaju izuzetnu neutronsku ekonomiju, troše prirodni uranijum, imaju mogućnost zamene goriva bez gašenja. Da li je Kanadi sada najpametnije da svoju energetksu politiku obrne naglavačke da bi prihvatila nešto što je renutno ne mnogo više od trenda – ostaje da se vidi.
Izvor: World Nuclear News
S.A.