Nucleareurope: plan za pokretanje talasa izgradnji i obnovljena bitka oko terminologije  

Briselsko trgovinsko udruženje Nucleareurope objavilo je juče (24. marta 2026.) sveobuhvatan akcioni plan koji ima za cilj uklanjanje političkih i finansijskih barijera za nuklearnu renesansu unutar Evropske unije. Plan dolazi kao direktan odgovor na procene Evropske komisije da će državama članicama do 2050. godine biti potrebno neverovatnih 241 milijarda evra za produženje radnog veka postojećih i izgradnju novih velikih reaktora

„Sa ubrzanom elektrifikacijom, množenjem data centara i industrijom koja žuri ka dekarbonizaciji, vrednost nuklearne energije je jasnija nego ikada“, navode tako iz Nucleareurope a ovo udruženje ističe i da nuklearni sektor donosi konkretne koristi svim zemljama EU, bez obzira na to da li imaju sopstvena postrojenja ili ne, jer stabilizuje zajedničku mrežu, dopunjuje obnovljive izvore i podržava oko 900.000 visokokvalifikovanih radnih mesta.

Prema osmom Nuklearnom ilustrativnom programu (PINC), projektovano je da će se instalirani nuklearni kapaciteti u EU povećati sa 98 gigavata u 2025. na 109 gigavata do 2050. godine, uz napomenu da će za male modularne reaktore (SMR) biti potrebna i dodatna sredstva povrh pomenute 241 milijarde.

Akcioni plan se fokusira na pet ključnih stubova koji bi trebalo da stvore „pravo političko okruženje“:

1. Dugoročna vizija: tehnološki neutralan okvir koji tretira nuklearnu energiju kao ravnopravnog partnera u net-zero ciljevima.
2. Pravedan finansijski okvir: stimulisanje investicija kroz lakši pristup kapitalu.
3. Ubrzana regulativa: smanjenje kašnjenja i prekoračenja troškova kroz efikasnije izdavanje dozvola.
4. Sigurnost snabdevanja: investiranje u čitav ciklus nuklearnog goriva unutar Evrope.
5. Evropski lanac snabdevanja: podrška industriji koja je bazirana na evropskom kontinentu.

„Nuklearna energija je domaća tehnologija koja osigurava energetski suverenitet. Ona je pristupačna i dostupna 24/7“, izjavio je Xavier Ursat, predsednik Nucleareurope.

Bitka za “tehnološku neutralnost” 

A mi izdvajamo da Nucleareurope veoma uporno insistira na terminu „tehnološke neutralnosti“ što predstavlja jedan vid borbe za dostizanje ravnopravnog statusa za nukleane elektrane. Naime, u evropskoj uniji su obnovljivi izvori energije trenutno nešto više favorizovani – pa stoga Francuska poslednjih godina insistira da se buduća evropska regulativa o održivoj energetici zasniva na karbonskoj neutralnosti a ne na obnovljivosti izvora energije kao primarnom merilu, čime bi se otvorio put ka širem uključivanju nuklearne energije u evropski energetski miks. 

A zbog diskrepance u terminima (“karbonska neutralnost” protiv “obnovljivih izvora”) dolazi i do nešto čudnijih rezultata u analizama održivosti. Tako smo i ranije navodili neobični primer mape koja beleži procenat obnovljivih izvora energije na kojoj se na primer Nemačka radikalno bolje kotira od Francuske te je, navodno, “zelenija”. Ipak, pogled na electricitymaps koja beleži karbonski otisak električne energije u realnom vremenu, međutim, u trenutku u kojem gledamo beleži radikalno veći (116 prema 23 grama CO2 po jedinici proizvedene električne energie) karbonski otisak električne energije u Nemačkoj do onog u Francuskoj (a dodajemo da su u ovom trenutku uslovi gotovo idealni za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora). U isto vreme, na mapi visualcapitalist sa kojom smo i počeli ovu analizu, od Francuske se bolje kotira čak i Poljska koja se tradicionalno smatra državom čija energija ima najveći karbonski otisak u Evropskoj uniji (u ovom trenutku 363 grama CO2 po jedinici energije). 

Situacija je još gora ukoliko pogledamo prosek za poslednju godinu: Francuska tako i dalje stoji na samo 27 grama po kilovatu, Nemačka na 396 dok se Poljska nalazi na neverovatnih 605 grama po kilovatu – što je više i od Srbije čiji je otisak 487 grama CO2 po kilovatu. 

Izvor: World Nuclear News 

S.A.