Drama u Danskoj: da li je “najzelenija nacija na svetu” „zamrzela“ solarnu energiju?
Danska, zemlja koja važi za svetskog šampiona klimatskih ambicija, suočava se sa neočekivanim otporom. Pa tako ruralni delovi zemlje poručuju: „da žitnim poljima; ne gvozdenim poljima!“
Kako prenosi Gardijan, termin „Jernmarker“ (gvozdena polja) proglašen je za dansku reč godine nakon što je talas nezadovoljstva solarnim panelima počeo da obara lokalne izbore i zaustavlja milionske projekte.
„Gvozdena polja“ protiv pšeničnih klasova
Danska danas proizvodi čak 90% struje iz obnovljivih izvora, a udeo solara je skočio sa 4% u 2021. na 13% u 2025. godini, navodi Gardijan koji je medij kkoji se smatra tradicionalno veoma naklonjenim obnovljivim izvorima energije. Međutim, cena tog uspeha je vizuelna i socijalna transformacija sela. Stanovnici malih mesta odjednom su se našli okruženi kilometrima silicijuma i metala.
„Solarni paneli su postali simbol političke elite koja želi zelenu tranziciju, ali ih nije briga šta se dešava sa selom, jer oni tamo ne žive“, kaže Mads Fuglede iz partije Danskih demokrata za Gardijan. Njihova poruka je, po svemu sudeći, kristalno jasna: nismo protiv tehnologije, ali stavljajte panele na krovove u gradovima, a ne na plodnu zemlju.
Pobuna na „ostrvu budućnosti“
A ottpor po svemu sudeći nije samo retorički. Čak i na ostrvu Samsø, koje je prvo na svetu postalo potpuno energetski nezavisno zahvaljujući obnovljivim izvorima, lokalni odbornici su nedavno odbili projekat još jednog novog solarnog parka. U opštinama Køge i Viborg, projekti su otkazani ili drastično srezani pod pritiskom građana koji dronovima snimaju svoje kuće „opkoljene“ panelima.
Ekonomski apsurd?
A osim estetskog i političkog otpora, Gardijan ukazuje na još jedan, dublji problem: kanibalizaciju profita. Zbog ogromne količine solarne energije koja se proizvodi u istim sunčanim satima, cene struje u Danskoj sve češće postaju negativne. Investitori gube novac jer proizvode višak koji mreža ne može da apsorbuje, dok je proces elektrifikacije industrije i transporta prespor da bi pratio taj rast.
Komentar
Ovaj „Gardijanov“ izveštaj, ocenjujemo, predstavlja otrežnjujući tekst za deo javnosti koji se nalazi u ubeđenju da je energetska tranzicija jednostavno pitanje postavljanja solarnih panela:: solarna energija ima svoje prednosti – ali ima i ozbiljne mane. Jedna od tih mana je i ogromna površina koju solarne farme zauzimaju, što posebnu težinu ima upravo u Srbiji u kojoj je pastoralni diskurs sela veoma rasprostranjen i “težak” trop, mada podsećamo da jednostavno nema društva u kojem on ne postoji u ovom ili onom obliku.
Druga mana je ogromna prateća infrastruktura (za skladištenje i balansiranje) koja se mora izgraditi ne bi li mogli da se amortizuju ekstremi u proizvodnji energije.
Takođe – podsećamo da je otpor prema solarnim farmama skorašnji fenomen, koji pratimo poslednjih nekoliko meseci – ali da otpor prema vetroturbinama postoji već neko osetno vreme, pa ga je zabeležila čak i kinematografija – preporučujemo film “Zveri” reditelja Rodriga Sorogojena iz 2022. Takođe – dodajemo i to da je Gardijan tradicionalno prepoznat kao medij koji gotovo otvoreno podržava obnovljive izvore energije, i da smo poprilično iznenađeni izborom teme, ali svakako pozdravljamo ovu otvorenost.
A zbog svega toga i mi insistiramo na tome da se o ovim temama otvori ozbiljnija javna rasprava ne bi li se javnost mogla adekvatno pozicionirati prema pitanjima energetike i energetske tranzicije.
Izvor: The Guardian
S.A.