Ursula fon der Lajen: napuštanje nuklearne energije bila je „strateška greška“ Evrope

A predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, uputila je dramatičnu poruku sa nuklearnog samita IAEA u Parizu, nazvavši smanjenje udela nuklearne energije u Evropi „strateškom greškom“ koja je kontinent učinila ranjivim i zavisnim od uvoza fosilnih goriva. A dok energetska kriza izazvana ratom u Iranu potresa tržišta, Brisel prvi put nudi konkretnu finansijsku podršku novim tehnologijama

Fon der Lajen je istakla da je Evropa 1990. godine proizvodila trećinu struje iz nuklearnih izvora, dok je danas taj udeo pao na svega 15%. „Okretanje leđa pouzdanom i pristupačnom niskougljeničnom izvoru energije je bio svestan izbor, ali verujem da je to bila strateška greška,“ izjavila je šefica EK, direktno kritikujući politiku koju je nekada sprovodila i njena matična Nemačka nakon Fukušime, mada podsećamo da Nemačka i danas odlučno stoji kao protivnik nuklearne energije.

Prvih 200 miliona evra iz Brisela

Iako se nuklearni projekti ne finansiraju direktno iz budžeta EU zbog protivljenja zemalja poput Austrije i Luksemburga, Evropska komisija je povukla jedan pionirski potez: ponuđeno je 200 miliona evra garancija za privatne investicije u inovativne nuklearne tehnologije. Sredstva će biti povučena sa tržišta karbon-kredita (ETS), što signalizira promenu statusa nuklearne energije u „zelenoj“ arhitekturi EU.

Makronov plan: Diversifikacija uranijuma i standardizacija

Predsednik Francuske Emanuel Makron upozorio je na preostalu zavisnost od Rusije, iz koje je EU 2024. godine i dalje uvozila 15% uranijuma. On je pozvao na hitnu diversifikaciju snabdevanja i predložio standardizaciju dizajna reaktora širom Evrope.

Naravno, Makron prvenstveno misli na EPR i EPR2 porodicu reaktora francuske kompanije EDF koji su svojevremeno i bili dizajnirani kao standardizovani evropski projekat (na kraju krajeva, “EPR” je skraćenica od “European Presurized Reactor”), ali ovaj plan se nije ostvario iz niza razloga: u jednom trenutku Nemačka se odlučila za potpuno drugačiju energetsku politiku; nakon nesreće u Fukušimi je došlo do obustavljanja izgradnje novih nuklearnih projekata; a EPR-ovi su se pokazali kao izuzetno skupi. Tako je do sada operativno samo četiri EPR reaktora: Taišan 1 i 2 u Kini, Olkiluoto 3 u Finskoj i Flamanvil 3 u Francuskoj.

Izvor: Reuters / Carbon-pulse

S.A.