Hrvatska – sabor podeljen oko Zakna o nuklearnoj energiji
Hrvatski sabor završio je u četvrtak raspravu o novom Zakonu o nuklearnoj energiji, koji je Vlada predstavila kao ključni korak ka energetskoj nezavisnosti. Iako načelna podrška nuklearnoj opciji postoji kod većine klubova, opozicija je oštro kritikovala pokušaj donošenja strateških odluka bez savremenih ekonomskih studija, rešenog pitanja nuklearnog otpada i jasno definisanih lokacija
Glavna tačka sporenja je nedostatak ažurnih podataka. Dalibor Domitrović (SDP) upozorio je da se država koja nije „finansijski moćna“ upušta u projekte visokog rizika koristeći studije iz prošlog veka. SDP je najavio uzdržanost pri glasanju, tvrdeći da HDZ energetski sektor koristi za političke svrhe, dok se energetska mreža raspada. Marin Živković iz koalicije Možemo! ocenio je Vladine rokove do 2040. godine kao nerealne, podsećajući da tehnološki naprednijim zemljama treba najmanje 20 godina za ovakve projekte.
Geopolitika i regionalni odnosi: slučaj Dunav
Pitanje lokacija, koje tradicionalno izaziva najviše otpora, otvorila je Dragana Jeckov (SDSS). Ona je podsetila na istorijska istraživanja Dalja, Prevlake i Vira, posebno apostrofirajući Dalj na Dunavu. Postavila je ključno pitanje o uticaju na reku i neophodnosti dijaloga sa Srbijom, upozorivši da se nuklearni objekti ne smeju targetirano planirati u sredinama naseljenim manjinama bez apsolutne transparentnosti.
Očekivano: mali modularni reaktori (SMR) kao “džoker” vlasti
Sa druge strane, zastupnici vladajuće većine (HDZ, DP) i dela opozicije (HSS-GLAS-DOSIP, HSLS) brane zakon argumentom da je nuklearna energija postala „niskougljenično sredstvo budućnosti“. Vesna Vučemilović posebno je istakla prednosti malih modularnih reaktora (SMR) koji, zbog naprednih sistema hlađenja, pružaju veću fleksibilnost pri izboru lokacija. S druge strane, Anka Mrak Taritaš (GLAS) upozorila je da se ovakve odluke ne donose za šest meseci i da je problem odlaganja nuklearnog otpada i dalje „vruć kesten“ koji niko ne želi da reši.
Nacionalni projekt ili odluka uskog kruga?
Damir Barbir (Centar) i Dalibor Paus (IDS) apelovali su da nuklearni program mora postati nacionalni projekat sa punim konsenzusom javnosti, a ne proces vođen iz zagrebačkih kancelarija. Dok Darko Klasić (HSLS) smatra da je nuklearna energija „nužan izbor“ jer Hrvatska uvozi polovinu struje, opozicija zaključuje da bez jasne veze sa energetskom strategijom, ovaj zakon ostaje „temelj bez zgrade“.
Lokalni varijeteti
I dok se na nacionalnom nivou raspravlja o strategiji, u lokalnim organima odlučivanja takođe postoji žustra diskusija, a poseban primer je pitanje budućnosti Istre. Dalibor Paus (IDS) direktno je suočio ministra Šušnjara sa mogućnošću da se Termoelektrana Plomin, pod krinkom zakonske odredbe o promeni energenta, pretvori u malu modularnu nuklearnu elektranu (SMR) mimo važećeg prostornog plana Istarske županije. Paus je upozorio da Član 139. Zakona o prostornom planiranju teoretski dopušta ovakvu transformaciju bez saglasnosti lokalne zajednice, na šta ministar nije dao konkretan odgovor.
Zastupnici Istre naglašavaju da Strategija energetskog razvoja Hrvatske do 2050. godine ne predviđa nuklearne objekte na domaćem tlu, te da je pokušaj stvaranja utiska o “već donesenoj odluci” zapravo svesno zaobilaženje demokratske procedure i izostanak društvenog konsenzusa za projekte koji će definisati buduće generacije.
Komentar
Ono što mi primećujemo je da se rasprava u Hrvatskoj vodi po govoto istim osama po kojima se vodi i ona o ostalim delovima sveta: mali modularni reaktori ili reaktori velikog kapaciteta, lokacija, istrošeno nuklearno gorivo, obećanje konverzije termoelektrana. Neke od ovih tačaka su, po našem mišljenju potpuni višak. Pa tako ocenjujemo da konverzija termoelektrana u nuklearne i nema previše smisla jer nije radikalno jeftinija opcija od izgradnje potpuno nove i podozrevamo da se ova opcija poteže u zajednicama koje od termoelektrana zavise, kao klimavo obećanje opstanka industrijskkih kapaciteta. Što se tiče malih modularnih reaktoria takođe podsećamo da nije sigurno da će ove tehnologije biki komercijalno konkurentne tehnologiji reakotra velikog kapaciteta te da u svetu trenutno ima ogroman broj projekata ali veoma mali broj operativnih dizajna.
Izvor: Glas Istre/Istarski
S.A.