Da li Vašington pokušava da “kupi” pristanak za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva?
Sjedinjene Američke Države planiraju da već tokom ove nedelje ispitaju interesovanje saveznih država za skladištenje nuklearnog otpada na njihovim teritorijama, nudeći zauzvrat pakete podsticaja za izgradnju novih nuklearnih elektrana, prenosi Reuters saznanja časopisa Politico koji to, opet, saznaje iz izvora bliskih američkoj administraciji
Iako Ministarstvo energetike (DOE) ove izveštaje naziva „lažnim”, dokumenti do kojih su došli Reuters i Politico ukazuju na to da se pripremaju neobavezujući, ali značajni dogovori sa, prvenstveno, guvernerima saveznih država.
Inače, strategija predstavlja značajan zaokret u energetskoj politici sa ciljem rešavanja decenijskog problema odlaganja radioaktivnog otpada, koji se trenutno čuva na samim lokacijama nuklearnih elektrana širom zemlje.
Državama koje pristanu na hosting skladišta bila bi ponuđena podrška za izgradnju novih reaktora, razvoj postrojenja za obogaćivanje uranijuma i tehnologije za reciklažu (reprocesiranje) nuklearnog otpada.
Inače administracija predsednika Donalda Trampa teži četvorostrukom povećanju nuklearnog kapaciteta SAD-a, na ukupno 400 gigavata do 2050. godine zbog naglog porasta potrebe za električnom energijom koji se pripisuje ekspanziji data centara za veštačku inteligenciju (AI) i rudarenju kriptovaluta.
Napuštanje modela „Jaka planine“
Predloženi plan bi označio udaljavanje (ili čak odustajanje) od ranijeg federalnog projekta skladištenja otpada u planini Jaka (ili “Juka”) (Yucca Mountain) u Nevadi, po kojem bi se istrošeno nuklearno gorivo iz američkih reaktora koje je nastalo u decenijama nakon drugog svetskog rata trajno skladištilo u geološki stabilnim formacijama gde bi bilo bezbedno praktično milionima godina. Ali taj je projekat, u koji je uloženo najmanje 15 milijardi dolara, obustavljen je tokom administracije predsednika Obame zbog snažnog protivljenja lokalnih vlasti i zakonodavaca. Ali i zbog još jedne stvari: izgradnja trajnog repozitorijuma za uklearno gorivo možda nije najpametnije i najekonomičnije rešenje. Istrošeno nuklearno gorivo – kada se izvadi iz reaktora – zapravo i dalje sadrži ogroman procenat materijala koji bi nakon reprocesovanja (MOX proces) moglo iznova da se koristi.
A novi pristup koji otkrivaju Politico i Rojters se fokusira na, po svemu sudeći, znatno labavije sporazume u kojima bi države mogle da biraju elemente saradnje koji im odgovaraju.
Zvanične reakcije
Iako izvori navode da će poziv državama biti upućen uskoro, Ministarstvo energetike SAD (DOE) zvanično je demantovalo ove navode. Portparol ministarstva je izjavio da je priča „lažna“ i da „nikakve odluke u vezi sa tim nisu donete u ovom trenutku“.
S druge strane, predsednik Tramp je tokom govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da se nuklearna energija može razvijati po „povoljnim cenama“ i da može biti bezbedna, naglašavajući njenu važnost za buduću energetsku nezavisnost zemlje.
Komentar
A kao portal koji zagovara nuklearnu energiju kao stub energetske stabilnosti, moramo biti jasni: nuklearna energija ne bi trebala biti predmet ovakvih netransparentnih procesa. I iako beležimo da je “problem nuklearnog otpada” zapravo u velikoj meri preuveličan i u domaćoj i stranoj javnosti – dodajemo da će uz ovakvu eroziju demokratskog procesa, bez potpune transparentnosti i bez stvarnog (a ne kupljenog) pristanka zajednice, svaki novi projekat biti izgrađen na temeljima političkog nepoverenja, što će svoju konačnu cenu imati najverovatnije u obliku umanjene podrške javnog menjenja.
Izvor: Reuters, Politico
S.A.