Zaporoška nuklearna elektrana dobila rusku licencu za rad: Blok 1 spreman za desetogodišnju eksploataciju
Zaporoška nuklearna elektrana, zvanično je dobila licencu ruskog regulatora Rostehnadzora za eksploataciju reaktorske jedinice 1. Licenca – sa rokom važenja od 10 godina – uručena je u Moskvi, čime je potvrđeno da su ispunjeni svi tehnički standardi bezbednosti za ovaj blok, saopštio je Rosatom. Izdavanje licence od strane Rostehnadzora označava ključni pravni i tehnički korak ka integraciji najveće evropske nuklearke u ruski sistem i potencijalnom obnavljanju proizvodnje struje
Licencu je Ramilju Galijevu, direktoru operativne organizacije, uručio šef Rostehnadzora Aleksandar Trembicki i ovo se smatra prekretnicom u procesu integracije elektrane u pravni i regulatorni sistem Ruske Federacije, koji je započet 2022. godine.
Generalni direktor Rosatoma, Aleksej Lihačov, istakao je da je ovo postupni prilaz ka promeni režima rada: „dobijanje licence nam omogućava da u budućnosti razmatramo obnovu proizvodnje električne energije. To će zahtevati bezuslovno ispunjenje svih bezbednosnih uslova. Proizvodnja iz ove nuklearne elektrane će biti ključna podrška za industrijski oporavak regiona kada se situacija normalizuje.“
Inače, tokom 2025. godine na prvom bloku su obavljeni obimni radovi na sistemima bezbednosti. Plan za 2026. godinu uključuje kapitalni remont, modernizaciju i proširenje jer se očekuje da preostalih pet energoblokova dobije slične licence u periodu između 2026. i 2027. godine.
Zaporoška elektrana, sa svojih šest reaktora tipa VVER-1000, poseduje instalisanu snagu od 6.000 megavata i najveća je nuklearna elektrana u Evropi a njen povratak na mrežu, makar i delimičan, drastično bi promenio energetski bilans regiona, pružajući stabilnu osnovu za bazno opterećenje mreže i podršku teškoj industriji.
A uručivanje licence za blok 1 ipak nije samo vest iz registra administracije, već jasna poruka o dugoročnim namerama u upravljanju ovim gigantom. Sa tehničke strane, desetogodišnja licenca nakon perioda „hladnog mirovanja“ ukazuje na to da su ruski inženjeri uvereni u integritet opreme.
Ali ipak, stvarni restart proizvodnje u Zaporoškoj elektrani zavisiće podjednako od tehničke spremnosti i od šire bezbednosne situacije na terenu: Zaporoška nuklearna elektrana je nekoliko puta u poslednjih godinu dana ostajala bez spoljašnjeg napajanja električnom energijom i za hlađenje bazena sa vodom u kojem se nalazi istrošeno nuklearno gorivo se oslanjala na dizel generatore. Ali – pošto su se reaktori nalazili u stanju hladnog gašenja – nije postojao nikakav rizik od onog najopasnijeg scenarija (topljenja reaktora). Ukoliko Zaporoška elektrana bude ponovo startovana, makar i samo jedan njen blok, to će moći da se desi samo ukoliko budu obezbeđeni svi uslovi za spoljašnje snabdevanje električnom energijom (Lihačov je najverovatnije upravo na to mislio kada je rekao da će to “zahtevati bezuslovno ispunjenje svih bezbednosnih uslova”) i gotovo se sigurno neće desiti pre kraja oružanih sukoba.
Izvor: Rosatom
S.A.