Nuklearna renesansa vrši pritisak na cene uranijuma

Globalni trend ponovnog pokretanja nuklearnih elektrana – podstaknut vrtoglavim rastom potražnje za strujom zbog širenja veštačke inteligencije (AI), kao i merama za borbu protiv klimatskih promena – izazvao je jagmu za uranijumom, podstičući strah od nestašice snabdevanja, piše Nikkei Asia

Ovaj trend je vidljiv širom sveta, tvrdi azijski list: pa navodi da je u Japanu guverner Hokaida odobrio restart reaktora u nuklearnoj elektrani Tomari, dok se u SAD tehnološki giganti, poput Google-a i Microsofta, okreću nuklearnoj energiji kako bi napajali svoje energetski gladne data centre.

Prema podacima koje prenosi Nikkei Asia, cene uranijuma su na dugoročnom putu rasta. “Spot” cena uranijuma iznosila je 75,85 dolara po funti početkom ove nedelje, što je više nego dvostruko u odnosu na nivo iz 2021. godine. Još važnije, cena u dugoročnim ugovorima, koja bolje odražava stvarnu potražnju elektroenergetskih kompanija, dostigla je 86 dolara – što je najviši nivo od 2008. godine. „Dugo nismo videli ovakav nivo podrške nuklearnoj energiji širom sveta,“ izjavio je za Nikkei Asia Jonathan Hinze, predsednik istraživačke kompanije UxC. „Poslednji put smo svedočili ovakvom interesovanju sredinom 2000-ih.“

Prognoze Svetske nuklearne asocijacije (WNA) ukazuju na to da će se globalni kapacitet nuklearne generacije udvostručiti do 2040. godine, dostižući 746 gigavata. Shodno tome, očekuje se da će se potražnja za uranijumom za reaktore takođe udvostručiti do 2025. godine na 150.000 metričkih tona uranijuma.

Međutim, ponuda ne prati ovaj rast potražnje a Nikkei navodi da su godine niskih cena dovele do nedostatka investicija u nove rudnike. Razvoj novog rudnika uranijuma može trajati decenijama i zahteva ogroman kapital, dok će se mnogi postojeći rudnici iscrpeti već tokom 2030-ih.

Zbog očekivanog skoka cena, uranijum postaje meta i generalnih investitora, a ne samo specijalizovanih fondova. Andre Liebenberg, izvršni direktor investicione firme Yellow Cake, potvrdio je za Nikkei Asia da privlače sve veći broj institucionalnih i malih investitora.

Ali dodajemo i da skok cene uranijuma ne znači direktno i drastično veće račune za struju. Troškovi goriva čine svega 10% do 20% troškova nuklearne generacije (i upravo je to jedan od razloga zbog kojeg je nuklearna industrija izuzetno kompetitivna), dok kod termoelektrana na gas ili ugalj taj udeo iznosi čak 60% do 80%.

Izvor: Nikkei Asia 

S.A.