Hrvatska bi gradila vlastitu nuklearnu elektranu

Prevodimo tekst posvećen razmatranju uvođenja nuklearne energije u Hrvatskoj 

Hrvatska trenutno dobija oko 16 odsto električne energije iz nuklearne elektrane Krško.

Dok su u Sloveniji već u toku planovi za izgradnju drugog bloka Nuklearne elektrane Krško (NEK), i u Hrvatskoj se sve više govori o mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane na sopstvenoj teritoriji.

Ministar ekonomije, Ante Šušnjar, ne krije želju da bi i Hrvatska volela da učestvuje u izgradnji drugog bloka NEK, ali samo kao ravnopravan partner. Koje su stvarne mogućnosti za izgradnju nuklearne elektrane u Hrvatskoj i kakve su ideje o njenom izgledu?

Kada je sredinom 1970-ih godina počela izgradnja NEK, u zajedničkom vlasništvu dve tadašnje republike, vladalo je široko uverenje da će druga nuklearna elektrana biti izgrađena u Hrvatskoj. To je bila zvanična odluka tadašnje zajedničke države. Počelo se sa traženjem pogodnih lokacija u Hrvatskoj, u čemu je učestvovao i Duško Čorak, sada direktor Instituta za nuklearnu energiju. “Zajednički pripremni radovi za izgradnju druge nuklearne elektrane u Hrvatskoj bili su vrlo intenzivni od početka 1980. do 1987. godine, kada je savezna vlada, odmah nakon Černobiljske nesreće, odlučila da uvede moratorijum na izgradnju novih nuklearnih elektrana. U to vreme, naš projekat je već bio u prilično poodmakloj fazi. Pripremili smo tender, objavili međunarodni poziv za ponude i definisali kriterijume za evaluaciju ponuda. Stigle su tri: Vestinghaus, Framatom i ponuda ruskog Rosatoma”, priseća se on.

Da je tada izgrađena druga nuklearna elektrana u zajedničkom vlasništvu, Slovenija i Hrvatska bi bile gotovo energetski nezavisne zemlje, kaže nuklearni fizičar Tonči Tadić. “Slovenija bi se u potpunosti snabdevala nuklearnom energijom i obnovljivim izvorima, uključujući hidroelektrane. Hrvatska bi morala da zameni samo 15 odsto svoje proizvodnje električne energije fosilnim gorivima. U takvim okolnostima, obe zemlje bi bile gotovo energetski nezavisne. Zaista je velika šteta što je Slovenija tada popustila pritiscima i lobiranju iz Beograda i odustala od ideje o izgradnji druge zajedničke nuklearne elektrane na hrvatskoj teritoriji.”

U godinama koje su usledile, suvlasništvo nad NEK-om se odvijalo veoma dobro, pri čemu Hrvatska sada dobija oko 16 odsto svoje električne energije iz elektrane. Ipak, postavilo se pitanje kako će Hrvatska zameniti tu energiju kada Krško jednog dana zatvori svoja vrata.

Kako Čorak objašnjava, pokrenuo je inicijativu krajem prošle godine i poslao pismo hrvatskoj vladi sa predlozima za konkretne korake za uključivanje nuklearne energije u hrvatsku energetsku strategiju. “Prvi nacrt tog pisma kasnije su potpisali fakulteti, instituti i razne inženjerske organizacije u Hrvatskoj. Ministar ekonomije je zatim formirao radnu grupu za izradu zakonskog okvira. Ja lično ne učestvujem u toj grupi, ali mislim da je važno da je proces konačno počeo.”

U februaru ove godine, Ante Šušnjar postao je prvi hrvatski ministar ekonomije koji je javno izjavio da Hrvatska razmatra izgradnju sopstvene nuklearne elektrane. “Da li Hrvatskoj treba nuklearna energija i nuklearna elektrana? Za mene to nije ideološko pitanje, već strateško. Ako želimo da budemo energetski nezavisna zemlja, moramo krenuti tim putem. To je pravac u kojem se kreće celo moderno društvo, pa tako i naša vlada.”

U radnoj grupi koja priprema zakonodavni okvir za osnivanje Agencije za nuklearnu energiju učestvuje i nuklearni fizičar Tonči Tadić. “Učestvujem u tom procesu kao član radne grupe, ali u ovom trenutku mogu vam samo reći da je zakon u pripremi. Hrvatska ne želi da izgubi nuklearnu opciju u svom energetskom miksu. Da li ćemo je obezbediti kroz suvlasništvo nad drugim blokom NEK-a, izgraditi ovde sopstvenu veliku nuklearnu elektranu, ili se opredeliti za seriju malih modularnih reaktora – sve je to predmet šire rasprave. Mi ćemo predložiti zakonodavni okvir, a politika će morati da bira od onoga što je ponuđeno. Više od toga u ovom trenutku ne mogu reći.”

Među mogućim lokacijama Tanja kod Dalja

Direktor Instituta za nuklearnu energiju, Duško Čorak, već razmatra moguće lokacije za izgradnju nuklearne elektrane u Hrvatskoj.

“Od sredine 1970-ih do kraja 1980-ih, analizirali smo celo područje Hrvatske i odabrali tri moguće lokacije za izgradnju nuklearne elektrane: to su bile lokacija Tanja kod Dalja na Dunavu, Prevlaka kod Ivanićgrada i ostrvo Vir. Vir je tehnički bila vrlo dobra lokacija, ali smo od nje odustali zbog turističkih interesa lokalne zajednice. Na Prevlaci smo planirali da izgradimo jedan blok, snage 1.000 megavata, a na Tanji četiri bloka od po 1.300 megavata. Izradili smo sve potrebne studije za obe lokacije u skladu sa zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju”, objašnjava Čorak. Prema njegovom mišljenju, najbolja lokacija bi bila rečno ostrvo Tanja na Dunavu u istočnoj Slavoniji, 30 kilometara od Osijeka i u neposrednoj blizini granice sa susednom Srbijom. Ova lokacija je smatrana najboljom i pre 45 godina.

Nuklearni fizičar Tonči Tadić smatra da je još rano za odabir lokacije. “Previše je rano govoriti o mogućim lokacijama. Prvo treba pripremiti pravni okvir, pronaći kadrovsku strukturu unutar Hrvatske, a zatim, u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, pronaći odgovarajuću lokaciju. Svako pominjanje mogućih lokacija u ovom trenutku bilo bi kontraproduktivno”, upozorava on.

Pored lokacije, Hrvatska mora da izabere i koja nuklearna elektrana bi bila najpogodnija za njene potrebe.

“Pored energije koju trenutno dobijamo iz naše polovine Krškog, bilo bi nam potrebno duplo više”, kaže Tadić. “Hrvatska bi trebalo da započne svoj nuklearni program izgradnjom velikog reaktora treće generacije kapaciteta 1.100 megavata. Takav koncept je razvijen, na primer, od strane Vestinghausa (Westinghouse) ili kineskog Hualong One. Takvi projekti, naravno, zavise od modela finansiranja i proizvođača, ali koštaju približno 5 do 15 milijardi evra”, procenjuje Čorak.

Hrvatski nuklearni stručnjaci govore i o mogućnosti izgradnje malih modularnih reaktora (SMR). “Kao član Naučno-tehničkog komiteta Evratoma (Euratom), mogu potvrditi da su ovi reaktori budućnost. Do kraja ovog veka želimo da vidimo Evropu, odnosno zemlje Evratoma, bez fosilnih goriva, a energiju dobijenu iz obnovljivih izvora, fuzije i malih modularnih reaktora četvrte generacije. I Slovenija i Hrvatska bi trebalo da se priključe ovom trendu”, smatra Tadić.

Izbor jednog ili više reaktora određuje i kada bi Hrvatska mogla dobiti novu nuklearnu elektranu. I, naravno, koliko brzo će političko rukovodstvo odlučiti da izgradi nuklearnu elektranu. Dva sagovornika veruju da bi Hrvatska mogla da završi ovaj projekat do sredine 30-ih godina.

“Nuklearne elektrane nisu na lageru pa da ih jednostavno uzmete. Potrebno je pronaći stručni kadar, lokaciju, pripremiti javnost, obezbediti potrebnu infrastrukturu, transport, električne mreže i sve ostalo što je potrebno za rad nuklearne elektrane. Ako se odlučimo za male modularne reaktore, onda to treba uraditi za nekoliko lokacija. To je ogroman posao sa kojim bi trebalo da počnemo sada. Svaka godina koju propustimo značajno će pomeriti priču u budućnost”, obraća se Tadić ključnim dilemama.

Prema rečima Šušnjara, trenutno se radi u nekoliko pravaca paralelno. “Dok radna grupa priprema zakon, ona takođe već razgovara sa dobavljačima različitih tehnologija kako bi procenila koja nam najviše odgovara finansijski i vremenski. Na nivou vlade, naše planove smo već predstavili u Varšavi na sastanku Inicijative Tri mora. Razgovarali smo sa predstavnicima Američkog nuklearnog instituta, sa državnim sekretarom Rajtom, predstavili smo mu naše ideje, koje su podržane u Sjedinjenim Državama.”

“Nuklearna elektrana može biti jeftinija ili skuplja”

Ne zna se koliko bi koštala izgradnja nuklearne elektrane u Hrvatskoj, ali razlika u ceni može biti čak jedan prema tri, kaže Duško Čorak. “Nuklearna elektrana može biti jeftinija ili skuplja, u zavisnosti od mnogih faktora, uključujući lokaciju i metod hlađenja. Zatim od izbora tehnologije, modela finansiranja, iskustva izvođača i zakonskih procedura.” Čorak ne isključuje mogućnost privatnog ulaganja u izgradnju nuklearne elektrane, ali nuklearni fizičar Tonči Tadić smatra da to ne bi bilo dobro rešenje. “NEK je izgrađena po finansijskom modelu koji se meni lično najviše sviđa. To je partnerstvo dve države, dva naroda, dve državne elektroprivrede. Na taj način se obezbeđuje ozbiljno partnerstvo kako u izgradnji, tako i u dekomisiji nuklearne elektrane. Kada u tu jednačinu uključite privatni kapital, sve se menja; umesto javne odgovornosti, odgovorni ste samo za profit. Voleo bih da grešim. U javno-privatnom partnerstvu, trebalo bi jasno definisati šta je dobrobit svih investitora, bez favorizovanja, bilo kakvih simpatija ili predrasuda. Treba računati na to da privatni investitori ne ulaze u posao iz humanitarnih razloga.”

S obzirom na to da su se ideje o izgradnji sopstvene nuklearne elektrane u Hrvatskoj pojavile u trenutku kada je Slovenija već odlučila da gradi drugi blok NEK-a, postavlja se pitanje da li Hrvatskoj ne bi bilo isplativije da učestvuje kao partner u izgradnji JEK 2.

“Mislim da ne bi bilo pošteno posmatrati projekat za drugi blok NEK-a kao alternativu izgradnji hrvatske sopstvene nuklearne elektrane. Hrvatskoj će do 2050. godine trebati mnogo više električne energije nego danas. Zbog toga, mora što pre imati svoj nuklearni program, koji će osigurati energetsku samodovoljnost i sigurnu snabdevanje. Hrvatska ne može zavisiti od odluka slovenačke vlade o tome da li će graditi Krško 2. Hrvatska mora sama da rešava svoje energetske potrebe, vruć krompir mora biti u rukama hrvatske vlade”, kaže Čorak.

U hrvatskoj javnosti su se pojavile informacije da bi, u zamenu za 25% suvlasništva drugog bloka, Slovenija Hrvatskoj obezbedila samo udeo u profitu, ali ne i snabdevanje električnom energijom. Obe zemlje su to demantovale. “Ni vlada, ni ja kao resorni ministar, nismo dobili zvaničnu ponudu od Slovenije. I dalje smo zainteresovani za suvlasništvo nad drugim blokom NEK-a, ali samo po istom modelu kakav imamo sada”, kaže ministar Šušnjar. “Ako to nije moguće, lično ću biti najsrećniji ako Hrvatska izgradi sopstvenu elektranu. Iako smo trenutno suvlasnici Krškog, Hrvatska nije na nuklearnoj mapi sveta.”

Povećana podrška nuklearnoj energiji nakon početka rata u Ukrajini

“Verujem da je, posebno nakon Putinove agresije na Ukrajinu, stav javnosti prema nuklearnoj energiji značajno bolji nego što je bio pre 20, 30 godina. Svima je sada prilično jasno koliki je rizik nestašice električne energije i kako energetska zavisnost može uticati i na politiku. Moramo objasniti ljudima da je nesmetan rad nuklearnih elektrana u državama članicama Evratoma najbolji dokaz njihove sigurnosti. Najbliži odličan primer za nas je nuklearna elektrana Krško”, uveren je Tadić.

Čorak naglašava važnost transparentnosti i profesionalizma u procesu informisanja javnosti, stalnog dijaloga između vlade, struke i građana. “Ljudima treba na razumljiv način predstaviti sve sigurnosne standarde, tehnologiju, uticaj na životnu sredinu i dugoročne koristi za našu ekonomiju i društvo. Umesto nepotrebnog straha, moramo razvijati poverenje u nauku, tehnologiju i nadzorne institucije. Jer samo informisani građani mogu doneti zrelu odluku o svojoj energetskoj budućnosti.”

“Zaključno, samo bih dodao da je ovo strateško, a ne ideološko pitanje, i pozivam sve hrvatske političke stranke da ovu temu ne koriste za političke poene ili uznemiravanje javnosti”, naglasio je Šušnjar.

Energetsko pitanje, kako se pokazalo poslednjih godina, nije samo ekonomsko, već i prvorazredno političko i strateško pitanje, a nuklearna energija se vraća u modu nakon godina zatvaranja reaktora. “Veoma sam srećan zbog toga. Ovo je takođe odlična priprema za fuzijske projekte u Evropskoj uniji. Ako će stub energije u Uniji u drugoj polovini ovog veka biti kombinacija malih modularnih reaktora četvrte generacije i fuzije, onda moramo biti deo te priče danas i probuditi se iz sna u kojem nam nuklearna energija nije bila potrebna jer smo mislili da ćemo sve rešiti uz pomoć vetra, sunca i ruskog gasa, što se pokazalo kao potpuna besmislica”, odlučan je Tadić.

Očekuje se da će Zakon o nuklearnoj energiji uskoro biti predstavljen u Saboru. Nakon usvajanja zakonodavnog okvira, možemo očekivati konkretnije informacije o prvoj nuklearnoj elektrani na hrvatskom tlu, a tada se mogu očekivati i mnogo glasnije reakcije lokalne javnosti. 

Tekst je napisala Tanja Borčić Bernard a u originalu je izašao na RTV Slovenija i u original ga možete pročitati na sajtu RTV Slovenija

Prevod: S.A.