Sizvel C: neverovatnih 100 milijardi funti
Ukupan trošak za projekat nuklearne elektrane biće nekoliko milijardi funti veći od zvaničnih vladinih procena, tvrdi Financial Times
Prava cena elektrane Sizvel C u Safoku mogla bi biti desetine milijardi funti veća od zvaničnih vladinih procena kada se uračunaju troškovi finansiranja, prema modeliranju u koje je uvid imao Financial Times.
Vlada Velike Britanije je prošle nedelje saopštila da će konačna cena projekta koji se finansira iz pozajmica, koštati oko 38 milijardi funti, ali je finansijsko modelovanje — pripremljeno kao deo šireg procesa – u koje je imao uvid u Financial Times daje raspon od otprilike 80 do 100 milijardi funti u nominalnom iznosu tokom perioda izgradnje za dva scenarija, nakon što se uračunaju kamata na dug i isplate akcionarima.
To bi podrazumevalo troškove od otprilike 65 do 80 milijardi funti u realnim uslovima za 2024. godinu, iako će tačni troškovi zavisiti od stope inflacije i stope potrošnje tokom trajanja projekta.
Ovo finansijsko modelovanje takođe navodi da se očekuje da će prihod od potrošačkih računa za finansiranje projekta biti oko 35 do 50 milijardi funti u nominalnom iznosu, u zavisnosti od ukupnih troškova projekta, što će biti u obliku doplate na račune za energiju tokom izgradnje, dakle pre nego što postrojenje počne da proizvodi električnu energiju. Vlada procenjuje da će domaćinstva plaćati u proseku oko 1 funtu mesečno tokom ovog perioda.
A troškovi izgradnje Sizvel C se već neko vreme nalaze pod lupom s obzirom na veliku cenu kao i na velika prekoračenja troškova i kašnjenja u Hinkli Point C, sestrinskom projektu koji se gradi u Somersetu. Tako je prvobitno bilo planirano da Sizvel C košta 20 milijardi funti, ali je vlada Velike Britanije prošle nedelje obelodanila da će Sizvel C na kraju koštati skoro duplo više. Razlozi za ova pokupljenja ostaju nejasni: Reaktori Tajšan 1 i 2 i Olkiluoto – svi EPR reaktori kao i Sizvel C i Hinli Point C – koštali su osetno manje.
Inače, od Financial Times-a smo saznali i da se Sizvel C gradi po modelu finansiranja „regulisane imovinske baze“, koji je osmišljen da podstakne investicije i smanji troškove finansiranja smanjenjem rizika za investitore, jer počinju da se plaćaju tokom izgradnje, umesto da čekaju dok se projekat ne izgradi. Privatni investitori Centrika, La Kes i Internašonal PP ulažu kombinovani kapital od 3,25 milijardi funti, dok su banke koje podržava francuska agencija za izvozne kredite uložile 5 milijardi funti duga, ali većina finansiranja dolazi iz javnih izvora. Tako vlada Velike Britanije obezbeđuje 36,55 milijardi funti duga koji će Nacionalni fond prikupiti na tržištu zlatnih obveznica, kao i 3,8 milijardi funti kapitala, što je najveći deo. Državni EDF obezbeđuje 1,05 milijardi funti, a Fond za nuklearne obaveze 400 miliona funti.
Izvor: Financial Times a tekst u originalu možete pročitati i na FT sajtu.
S.A.