Obustavljanje razvoja reaktora hlađenih tečnim olovom u Velikoj Britaniji 

Francuska kompanija za razvoj inovativnih reaktora Newcleo objavila je da obustavlja svoj program razvoja brzih reaktora hlađenih olovom u Velikoj Britaniji i da će značajno smanjiti svoje aktivnosti u Velikoj Britaniji javlja WNN 

Kompanija je saopštila da je, nakon pregleda svojih globalnih programa, upravni odbor kompanije Newcleo odlučio da „koncentriše resurse grupe na teritorije posvećene realizaciji zatvorenog gorivnog ciklusa (uključujući ponovnu upotrebu istrošenog nuklearnog goriva i postizanje energetske nezavisnosti) i one koje suštinskije podržavaju razvoj tehnologija naprednih modularnih reaktora (AMR)“.

Od osnivanja, pa čak i sedišta kompanije u Velikoj Britaniji 2021. godine, Newcleo je saopštio da je „kontinuirano sarađivao sa uzastopnim vladinim administracijama oko pristupa britanskim zalihama skladištenog plutonijuma (koji je Newcleo planirao da reciklira za upotrebu kao novo gorivo za svoje reaktore), kao i da je istakao potrebu za jasnom „principijalnom“ vladinom podrškom projektima kao što je Newcleo-ov“, ali je u januaru ove godine, vlada Velike Britanije objavila da će zalihe zemlje od oko 140 tona civilnog plutonijuma – trenutno skladištene na lokaciji Selafild u Kambriji – biti imobilisane i na kraju odložene u geološkom odlagalištu. 

Kompanija Newcleo – koja je u septembru 2024. godine preselila svoje sedište u Pariz – saopštila je da, iako je vlada Velike Britanije pružila podršku i finansiranje za druge tehnologije malih modularnih reaktora (SMR), ta podrška nije bila dostupna kompanijama koje razvijaju naprednije reaktore generacije IV, kao što je Newcleo.

„Pored toga, alternativni putevi do tržišta za AMR-ove koji se već godinama razmatraju u politici Velike Britanije, uključujući procese koji uključuju Great British Energy – Nuclear i National Wealth Fund, verovatno neće ponuditi sigurnost opipljive podrške u vremenskom okviru koji bi mogao da učini Veliku Britaniju boljom perspektivom za Newcleo u poređenju sa drugim teritorijama“, precizira se u saopštenju ove kompanije. 

Newcleo je saopštio da planira da zadrži smanjeni tim iz Velike Britanije – koji trenutno broji oko 150 zaposlenih – kako bi održao svoje prisustvo u Velikoj Britaniji i omogućio mu da pojača svoju aktivnost ukoliko se izgledi za napredne reaktore u Britaniji poboljšaju u budućnosti. 

U aprilu 2024. godine, Udruženje nuklearne industrije podnelo je zahtev vladi Velike Britanije za odluku o opravdanosti za Newcleo-ov brzi reaktor hlađen olovom, LFR-AS-200. Takva odluka je potrebna za rad nove nuklearne tehnologije u zemlji i bila je prva za naprednu nuklearnu tehnologiju u Velikoj Britaniji. U junu ove godine, Newcleo-ov reaktor LFR-AS-200 je prihvaćen za ulazak u britansku Generic Design Assessment – ali je u pitanju dobrovoljni i neobavezni proces.

Inače, što se tiče reaktora hlađenih tečnim olovom, u pitanju su brzi reaktori koji se hlade ili tečnim olovom ili eutektičkom mešavinom olova i bizmuta a do sada su ovakvi reaktori razvijani najviše u Sovjetskom Savezu za potrebe pogona za podmornice gde su šezdesetih godina postojala dva dizajna: OK-550 i BM-40A koji su pokretali podmornice klase Lira (NATO oznaka: Alfa), oba snage 155 megavata. Ali ovakvi dizajni su razmatrani i u Nemačkoj, partnerskom projektu Italije i Rumunije (projekat ALFRED), Švedskoj i SAD, ali funkcionalni i operativni dizajni su retki.

Prednosti ovih reaktora su u malim gabaritima (olovo služi i kao zaštita od radijacije, pa nema potrebe za dodatnim zaštitama, reaktor radi na atmosferskom pritisku, pa je reaktorska posuda relativno jednostavna) i velikoj snazi, pasivnoj sigurnosti (zbog veoma visoke tačke ključanja olova i nepostojeće opasnosti od povećanja pritiska u reaktorskoj posudi), odličnoj neutronskoj ekonomiji (jer olovo reflektuje neutrone i veoma ih slabo apsorbuje), niskoj opasnosti od incidenata izazivanja požara (za rasliku od natrijuma, koji se takođe često razmatra kao rashladna tečnost za napredne reaktore), mogućnost pasivnog hlađenja.

Ali sa druge strane postoje i problemi: pošto olovo mora ostati u tečnom stanju, otežana je zamena goriva, postoji opasnost od “leđenja” reaktora (kada se olovo stegne. U engleskom nuklearnom žargonu: “bricking”), otežano pumpanje olova zbog velike viskoznosti, proizvodnja veoma opasnog polonijuma 210 (doduše, samo kod onih koji koriste eutektičku mešavinu olova i bizmuta), i slično.

Inače, upravo se reaktori hlađeni tečnim olovom uzimaju kao jedan od mogućih dizajna reaktora četvrte generacije.

Izvor: World Nuclear News 

S.A.