Dva velika projekta Rosatoma u srednjoj Aziji 

Ruska kompanija Rosatom na peteburškom međunarodnom ekonomskom forumu potpisala dva velika i važna dokumenta sa Kazahstanom i Uzbekistanom 

Sa Kazahstanom ugovor o izgradnji elektrane u Ulkenu

Na marginama ovog foruma održan je sastanak generalnog direktora državne korporacije „Rosatom“ Alekseja Lihačova i predsednika Agencije za nuklearnu energiju Republike Kazahstan Almasadama Satkalijeva, posvećen pitanjima realizacije projekta izgradnje nuklearne elektrane u Republici Kazahstan. 

Tokom tog sastanka usvojena je mapa puta koja predviđa faze pripreme i realizacije projekta, uključujući sprovođenje inženjersko-istraživačkih radova, zaključenje EPC ugovora i razvoj projektne dokumentacije za projekat izgradnje buduće nuklearne elektrane koja bi trebalo da se izgradi blizu sela Ulken u Žambajlskom okrugu o čemu smo pisali pre nekoliko nedelja. 

Pored toga, između kazahstanskih nuklearnih elektrana (KAES – u pitanju je državna korporacija koja se bavi nuklearnom energijom) i Atomstrojeksporta (što je inženjerski odsek Rosatoma) potpisan je okvirni sporazum koji definiše ključne principe saradnje na realizaciji ovog budućeg projekta. 

Projekat se realizuje u okviru međudržavne saradnje u oblasti mirnodopske upotrebe nuklearne energije i usmeren je na postizanje strateških ciljeva obezbeđenja energetske sigurnosti i dekarbonizacije ekonomije Kazahstana. 

Prilikom potpisivanja, strane su naglasile važnost što bržeg početka realizacije ovog strateški važnog projekta za Kazahstan, pa je tako direktor Rosatoma Aleksej Lihačov izjavio da ruska kompanija ceni poverenje koje joj je ukazala kazahstanska strana za predvođenje međunarodnog konzorcijuma koji će izgraditi nuklearnu elektranu u Kazahstanu. “Kazahstan je naš pouzdan istorijski partner u nuklearnoj industriji. Uvereni smo da će ruske nuklearne tehnologije, koje su dokazale svoju pouzdanost, bezbednost i efikasnost, služiti narodu Kazahstana, jačajući njegov energetski suverenitet“ dodao je Lihačov. 

A Satkalijev je rekao da je izgradnja nuklearne elektrane u Kazahstanu deo sveobuhvatne strategije za obezbeđivanje održivog razvoja energetskog sektora zemlje. “Računamo na tesnu i transparentnu saradnju s partnerima kako bismo obezbedili visok nivo bezbednosti i lokalizacije proizvodnje“, dodatno je prokomentarisao.

Inače, u oktobru prošle godine Kazahstanci su na referendumu, koji je podržao njegov predsednik, glasali za izgradnju nuklearnih elektrana. Plan je da do 2035 Kazahstan ima 2,4 gigavata nuklearnih kapaciteta. Na tender su se javili – pored Rusije i Kine, još i EDF i Južnokoresjke kompanije, a pre samo nekoliko nedelja Eurasianet je pisao da Kineski predlog, zbog povoljne cene, ima određenu prednost. A Kazahstan još od 1999 godine i zatvaranja neverovatno naprednog reaktora BN-350 – koji spada u kategoriju takozvanih “brzih” reaktora i koji se koristio za desalinizaciju vode  – nema nuklearne kapacitete i pored toga što je za veliku marginu jedan od najvećih svetskih proizvođača uranijuma. 

Proširenje saradnje i sa Uzbekistanom 

Na istom forumu je potpisan i ugovor o proučavanju mogućnosti realizacije projekta izgradnje nuklearne elektrane velike snage u Republici Uzbekistan između Rosatoma i Agencija za razvoj nuklearne energije pri Kabinetu ministara Republike Uzbekistan (Uzbekatom). Strane su se dogovorile o studiranju mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane velikog kapaciteta u Uzbekistanu ali se u ugovoru nalazi i klauzula o realizaciji projekta nuklearne elektrane male snage.

Dokument predviđa uslove za moguću realizaciju izgradnje dva energetska bloka VVER-1000, s mogućnošću naknadnog proširenja na četiri bloka. Projekat se zasniva na VVER-1000 dizajnu, reaktoru sa vodom pod pritiskom (PWR) koji vodu koristi i za hlađenje i moderaciju, kao što je slučaj i sa ostalim reaktorima sa vodom pod pritiskom. U pitanju su veoma bezbedni dizajni koji trenutno rade u Rusiji, Kini (u pitanju je nuklearna elektrana „Tianvan“) i Indiji (nuklearna elektrana „Kudankulam“). 

Što se tiče gorepomenutog reaktora male snage, akcionarsko društvo „Atomstrojeksport“ i Direkcija za izgradnju nuklearne elektrane pri Agenciji za nuklearnu energiju pri Kabinetu ministara Republike Uzbekistan potpisali su ugovor o izgradnji nuklearne elektrane male snage u Uzbekistanu i taj projekat predviđa izgradnju elektrane ukupne snage 330 megavata u oblasti Džizak u Uzbekistanu: u pitanju je šest reaktora snage po 55 megavata. A saznali smo i da je 13. maja mašinski odsek „Rosatoma“ započeo proizvodnju reaktorske opreme za prvi od ovih reaktora male snage u Uzbekistanu.  

I na ceremoniji potpisivanja ovog ugovora su prisustvovali direktor Rosatoma Aleksej Lihačhov i direktor Agencije za nuklearnu energiju pri Kabinetu ministara Republike Uzbekistan Azim Ahmedhadžajev.

Inače, ovaj sporazum je nastavak dogovora postignutih tokom državne posete predsednika Rusije Vladimira Putina Uzbekistanu još 27. maja 2024. godine. A na sastanku generalnog direktora Državne korporacije „Rosatom“ Alekseja Lihačhova i predsednika Republike Uzbekistan Šavkata Mirzijoeva u aprilu 2025. godine je saopšteno je da je uzbekistanska strana donela odluku o proučavanju mogućnosti izgradnje nuklearne elektrane velikog kapaciteta, nakon čega je došlo i do produbljivanja saradnje.

Inače, oba  ova ugovora su potpisani na peteburškom međunarodnom ekonomskom forumu (PMEF) koji predstavlja jedan od najvažnijih događaja u ekonomskom prostoru Zajednice Nezavisnih Država koji se održava svake godine od 1997. Tako je na prošlogodišnjem forumu učestvovalo preko dvadeset jedne hiljade ljudi iz 139 zemalja, a ukupna vrednost potpisanih sporazuma premašila je 6,49 triliona rubalja. 

Ukoliko se ovi ugovori i budu realizovali, to bi značilo i nekoliko novih reaktorskih jedinica u izgradnji. A mi dodajemo da ovi ugovori za ovu korporaciju ne predstavljaju ništa previše novo obzirom da ona zauzima prvo mesto u svetu po količini narudžbina za izgradnju nuklearnih elektrana: trenutno se u različitim fazama nalazi čak 39 energetskih blokova u 10 zemalja. 

S.A.